Branič

Број 7,

„Б Р А Н И Ч"

Страна 139

Држави и избегавати праксу која томе не одговара, која не одговара уређењу, савременој држави и која не треба да остане. Треба уопште тежити томе да се што више доносе решења о наслеђу, јер је овако решење добродошло наследнику не само код убаштињења већ и код других разних правних послова. д) Не стоји разлог који се обично наводи да би ова нова пракса отежавала циркулацију добара и излагала грађане трошковима. Ако су у питању малолетна лица, маса умрлога мора се по закону образовати и наслеђе расправити. Где су лица пунолетна, а особито где умрли има само пунолетне деце, ту се решење о наслеђу доноси брзо. Ту и нема праве масе; и, ако су сва интересована лице сложна, то судија може решење брзо донети и одмах га огласити за извршно по чл. 11. правила о поступ. у неспор. делима. Ни процедура није скупа, јер судија све ради по службеној дужности и интересоване саслушава протоколарно и даје им потребна обавештења. Па и ако је код убаштињења ово спорији посао но прибављање уверења код општинског суда, не треба губити из вида све оне користи које се од судске расправе наслеђа имају. ђ) Напослетку, у прилог овог мишд>ења иде и то, да данас наследство не прелази на наследника тако без знања и сарадње власти као некад, јер данас и најближи сродници — деца умрлога, — морају да плате таксу на наслеђе. (ТБр. 23. зак. о так.) По чл. 26. зак. о так., свештеник извештава општински суд о смрти свакога лица. Он, но

Једна погрешна одлука Касационог Суда За наплату свога интабулисансг потраживања. Ј. М. тражила је да се интабулисане парцеле непокретног имања дужника Љ. С. изложе јавној продаји. Хипотековане парцеле тог имања на јавној продаји показале су се као недовољна залога за покриће дуга, чијн је рок. по поравнању закљученом код Првостепеног Суда за Округ Београдски, био 25. јуна 1925. год. Поверитсљка Ј. М., не желећи да се користи недовољношћу првобитне залоге, тражила је по основу поравнања и протеклости рока обавезе судску интабулацију. Првостепенн Суд решењем својим Бр. 13938 927. одобри интабулацију на целокупно дужниково имање. Али Касациони Суд на жалбу заинтересоване стране решењем својим Бр. 7147Ј27. поништио је решење Првостепеног Суда са овим примедбама: „Погрешио је суд када је одобрио тражену интабулацију на имање дужника у К. М. улици бр. 3. Јер када се из поравнања види. да су се парничари сложили да за обезбеду овога дуга служн стављена интабулација на имање

том, извештава у року од 8 дана, судију неспор. дела и Пореско Одељење о смрта свакога лица које после себе оставља наслеђе и имена најближпх сродника. Судија наређује образовање масе где томе по закону има места, у прогивном случају извештава о томе Пореско Одељење. Дакле, закон ставља у дужност судији да води рачуна о томе да се наследна такса наплати у сваком случају, образовала се маса или не. Према оваквим одредбама-законским, суд и лоред уверења општ. суда о томе да је неко наследник неће свакако то лице убаштинити на наслеђено имање док не плати наследну таксу, јер ако би наследника и без тога убаштинио, то би могло бити од штетних последица. А када наплата наследне таксе већ покреће, у неколико, питање о наслеђу једнога лица, уз учешће судије неспор. дела и може у знатној мери да отежа циркулацију непокретних добара, онда је и корисно за грађане, и они не губе много у времену ако судија том приликом донесе и решење о наслеђу, и зато је боље прилико^ убаштињења наследника тражитл такво решење него да судије, у неком случају може бити и на своју одговорност, примају за доказ уверења опшгинског суда,што не иде на учвршћивању доброг правног поретка, која ће пракса једног дана свакојако престати. Износећи овз два супротна гледишта, налазимо, да је ово друго гледишге (мањине) правилније, јер, очевидно, даје више гарантије, да се, прлликом убаштињења и преноса непокретног имања, неће моћи учинити каква злоупотреба или неправилност. Саопштио Д-р Јанићије Јовановик

дужника на ,Б. Б." у Београду, онда је суд био дужан, решавајући о тражењу у акту Бр. 13938, да се креће у оквиру тога поравнања, те није .могао да одобри тражену интабулацију на то друго имање, када поверилац у с.мислу § 316. грађ. зак. није поднео доказа о томе, да је првобптна залога недовољна за обезбеду и наплату његовог потраживања." Првостепени Суд усвојио је примедбе Касационог Суда као обавезне и решењем Бр. 24478 27. одбио је тражење обезбеђења на целокупно дужниково имзње. Ово решење Касационог Суда противно је закону и ако се оно и даг>е одржи у снази може осетно пореметити јавни кредит у земљи. По § 306. грађ. зак. у вези чл IV уредбе о интабулацији постоје три врсте интабулације: законска, судска и вољна. По тачци 3. чл. IV уредбе о интабулацији основ за стицање судске интабулације је извршна пресуда и судско поравнање. Како по § 146. грађ. суд. пост. по-

КОВЧЕЖИЋ СУДСКИХ ГРЕШАКА