Branič

Страна 196

„Б Р А Н И Ч"

Врој 10. и 11.

представништва (задржавајући наравно и за ове бираче опште и једнако право гласа) у толико што би разне привредне организације и социјалне корпорације, бирале засебно један известан број чланова Горњег Дома. Бирачи би били само лица, која припадају по своме економском и социјалном положају тим организацијама и корпорацијама; једнако право гласа имали би како представници капитала тако и представници рада. Кандидате би давале привредне коморе (трговачка, индустриска, занатлијска и радничка), као и разна удружења оријентисана у смислу чисго социјалних интереса као: иџвалидско удружење, удружење за заштиту деце и т. д. Тај сталешки део Горњег Дома, имао би поред осталога и улогу привредног парламента, те би као такав био зачетак таквог једног парламента, који би у будућности имао да се развија.

Питање о правном основу адвокатовог права на награду за правне услуге које чини своме клијенту дискутовано је у науци, спорно донекле у јуриспруденцији, различито решено у законодавствима и то како у начелу, тако и кад је реч о обиму тога права. С тога није без интереса осмотрити та различита схватања, а сва се у кратким потезима могу свести на неколико гледишта. Није без интереса погледати ово питање баш сада кад је у изгледу доношење једног закона о адвокатима за целу земљу. I. Теорија о мандату. Ова традиционална теорија, јер се ослања на концепције римског права, сматра да је извор нравног односа адвоката према клијенту мандат. У Риму, веле присталице ове теорије, мандат је био бесплатан јер је за римљанина као ратника и слободна грађанина било недостојно да буде плаћен за правне услуге које чини другоме. Адвокатуром су се пак могли бавити само слободни римски грађани, адвокат је био мандатор, а како је мандат био бесплатан, то ни о адвокатовој награди није могло бити речи. То стање је веле наследило и модерно право. Поред овог историјског разлога да је извор правном односу адвоката и клијента римски мандат, па према томе тај однос бесплатан,

Оваква организација Горњег Дома, имала би прво то преимућство, што би дала једну солидну гарантију, како за добар квалитет законодавног рада®тако и за виши ниво и бољу стручност парламента у опште. Посредно, двостепено бирање Горњег Дома је један услов, да његови чланови просечно узимајући, буду виших способности и боље стручности чланова скупштине, који излазе из непосредних народних избора. Увођење сталешких представника у Горњи Дом, осигурава бар ту могућност, да се о привредно-социјалним интересима, поведе у парламенту озбиљнијег рачуна, као о најважнијим интересима у модерној држави, не само преко политичких представника у парламенту, него и кроз .представнике рада и капитала, чије мишљење има у првом реду да се чује.

НА НАГРАДУ

наводе и један други философски разлог јер тврде, да су умне услуге — а такве и јесу услуге адвокатове — по својој природи такве да их је немогуће новцем процењивати. По својим мотивима узвишен, по особинама племенит, адвокатов рад, веле, не може новцем бити процењиван, а кад је немогуће одредити цену онда је то мандат а не најам. На ове разлоге противници ове теорије одговарали су : 1. Пре свега није извесно да су римљани увек сматрали овај правни однос као мандат. Адвокат је ипак и онда био хонорисан за свој рад. Најпре је тај хонорар чињен у виду поклона,^било у новцу било у каквој ствари, дакле добровољно, па је доцније адвокату признато право и на хонорар. Њему је стављана на расположење чак и тужба за наплату хонорара, само то није била асНо тапс!а{1 већ со§пШо ех1гаогсПпапа, а то за то што је мандат био бесплатан, те ни формула за асИо тапдаН није садржавала ништа о цени. Кад је дакле њему давана нарочита тужба за наплату хонорара, значи да му је и римско право признавало право на награду. То пак, што је то била тужба ехк.аогсНпапа а не ас!Јо тапсШЈ доказује да тај однос није ни сматрак као мандат. Чудно би било рећи да је основ уговореног односа мандат, а да странка не може тражити наплату тужбом из тог уговора већ сасвим другом тужбом. Позивање на традицију, то јест на римско

ПРАВНИ ОСНОВ АДВОКАТОВОГ ПРАВА ВОЈ. М. ВУЈАНАЦ АДВОКАТ