Branič

Страна 234

.БРАНИЧ'

Број 12.

пошто поверилац не потражује више дуг од закупнине, већ дуг из менице. Други су опет били мишљења да дужник дајући свој акцепт за дуг није извршио пренов тог дуга, чији је основ остао исти и да према томе поверилац има право првенствене нашнте. У прилог мишљења које сам бранио, да меница дата за дуг, не пренавља дуг, већ само олакшава наплату истог навешћу овде мишљења о томе питању познатих правних аутора. Пошто су наши законски прописи о меници већином само превод одговарајућих француских законских прописа, без сумње да је за нас најмеродавније мишљење Француских аутора, а ево шта о питању које овде третирамо веле Сћ. 1.уоп Саеп и Л. Кепаић у њиховом ТгаИе (1е Огоћ Сотшегс!а1 IV. Тоше 6 издање на страни 78. „У случају који је доста чест, да је сопственик менице поверилац издаваоца, да ли потраживање које он на основу менице прибавља према издаваоцу и трасанту акцептанту замењује његово раније потраживање, тако да се онс има сматрати као угашено преновом, или он само добија једну могућност више да искористи своје потраживање, које ипак остаје у снази? Ово питање има велики практичан интерес са више хипотеза: Петар поверилац Павлов за имање продато уговором закљученим код нотара добија за продајну цену менице повучене од Жана у његову корист.*) Ако је потраживање које потиче од продаје угашено преновом, онда престају и привилегија и право раскинућа, и извршни титилус и 30. годишња застарелост, а остају једино права која потичу из менице. Саобразно правилу чл. 1273. сос!е ст1-а (одговара нашем § 847. гр. зак.) који важи у трговачким стварима овде у принципу треба одбацити идеју о новацији; ништа не показује намеру повериоца да хоће да се одрекне сигурности које му припадају; он је једино примио начин исплате који може бити користан и њему и дужнику, али се он није одрекао за случај неплаћања права која је имао пре издавања менице. У том смислу каже се, да поверилац пристаје да прими трговачки папир за исплату свог потраживања само под усло^ ом наплате. У осталом овде нема ничег неприкосновеног и околности могу указати на супротну вољу : на пример поверилац примајући меницу дао је признаницу за своју првобитну тражбину;

*) Исти интерес постоји за случај да су менице примљене за исплату закупнине обзиром на привилегију закуподавчеву по чл. 2102. т. 1. соЈе сМ1. (примедба пишчева).

у таквом случају он се је одрекао прве тражбине и задржао је права из менице. У примедаи, ови аутори наводе^ да је већ Сазаге§15 рекао, да се меница зешрег ш1еШ§еп!иг с1а1ае рго 5 оЊепЛо е! поп рго $оШо. Поред тога наводе већи број писаца ,и одлука француских судова у истом смислу. И ако је концепција Немаца о меници различита од француске о овом питању немачки аутори пишу у истом духу као и француски. Копгас! Созаск у 1.ећгћисћ с1ез Нап(к1бгесћ!ез 7 издање на страни 289. пише: „1. Већ раније више пута споменули смо да се меница даје „за дуг":давалац менице обећава у меничној форми, давање које и иначе дугује и без ове потврде у меничној форми. Према томе у овом случају вредност менице за повериоца не лежи у томе што му је обећано ново давање, већ што једно давање, које би могао и иначе да потражује сада може да потражује на згоднији, простији и сигурнији начип. Нарочито ако дужник не изда само свој сопствени акцепт, већ ако од другог лица акцептирану и на њега пренету меницу на његовог повериоца даље пренесе, он повериоцу доводи још гомилу садужника, у неку руку као јемце, а који ипак много строжије одговарају но јемци. 2. Давање менице за дуг врши се редовно за наплату*) Према томе не сматра се да је поверилац пријемом менице исплаћен, већ има тек да се наплати утеривањем менице. Зато он мора да сачека рок менице, да меницу акцептанту и адресантима за част благовремено презентира и евентуално да је протестнра због неисплате и најзад да дужнику благовремено неисплату менице саопшти, тако да овај исту може да исплати пре но што његова поверилачка права из менице застаре. Ако поверилац пропусти једну од ових мера, онда према прописима меничног права не гаси се само његово потраживање по меници, већ и његово старо лотраживање; но остаје му право приговора да пропуштање менично-правних форми и рокова није последица његове грешке. Ако напротив поверилац одржи форме и рокове, онда он по том може де тражи испуњење његове старе тражбине, и није дужан прво да тужбом тражи наплату менице. Ако је у исплату дужник дао само свој акцепт,онда разуме се да поверилац може одмах по истеку меничног рока да тражи испуњење старе обавезе, и није дужан да прво изиште протест због неисплате. а вра-

*) Курзив је пишчев.