Branič

Врој 12.

„Б Р А Н И Ч-

Страна 235

ћање на стару тражбину дозвољено му је и онда, ако је допустио, да права из менице застаре". Код аустријанаца мишљење је исто. У Ог. Јозе! Рпес11апс1ег: АЛ/есћ5е1огсЗпип§ \У1еп 1897 уз чл. 83. мен. зак. на страни 81. наводе се одлуке највишег аустријског суда: „1. Прихват менице сам по себи не пренавља дуг за који је меница примљена". „Исто тако ни давање односно примање од трећег лица примљене менице". „Исто тако ни пренос менице". „2. Ако је менична важност менице дате само за наплату дуга угашена, онда повери-

Противно садржини менице, не може се главна заклетва нудити. По тужби Р. првостепени суд ,осуди по кратком поступку Б., да му плати 100.000 дин. дуга по меници, 6% интереса од прошлог рока до наплате и да му накнади таксу и трошкове, али по тражењу дужника, суд је задржао ово решење од извршења, са разлога у њему изнетих, и одредио је редовно суђење. У спору је дужник Б. изјавио: да је ова менипа издата једино за покриће евентуалне штете у ортаклуку — шумском предузећу, што су га тужилац, он тужени и још К. и С. водили. Вредност примљена по меници није у готову новцу, већ у пречишћеном односу, рачуну овог шумског посла, што се види из самог преноса издаваоца менице К., на кога се у заштиту позива. (Меница је с протеклим роком од три месеца, вучена на сопствену наредбу, за суму 100.000 дин. Вредност примљена у готову. На њој је издавалац К. а акцептант Б. На полеђини је исте овакав пренос: „Платите по наредби Р. (тужиоца). Вредност примљена у пречишћеном рачуну шумског посла, без даље моје одговорности по овој меници датум — К. Н. о. р.". Испод овог преноса је потпис повериоца Р.). За доказ својих навода дужник Б. поднео је даље писмено, што му га је К. упутио и које гласи: „Овим вам изјављујем да по меници од 100.000 дин. којој је рок 15. септембар 1924. год. а по којој сам ставио прибелешку на ваше имање, по решењу Првостепеног Суда, и која је претиорена у интабулацију, данас не дугујете мени лично, већ смо ту меницу

лац нудећи меницу, има право да тражи испуњење првобитне тражбине". Из напред наведених текстова сматрамо, да је сасвим јасно, да и правна литература и судске одлуке стоје на гледишту, да се давањем менице за дуг, тај дуг не пренавља, и да све до исплате, било менице, било првобитне тражбине, поверилац и поред менице има све евентуалне сигурности и привилегије које му даје првобитна тражбина. На крају да напоменемо да по питању новације и наши правни писци и наш Касациони Суд, у колико су нам одлуке по овом питању познате, стоје на гледишту овде цитираних аутора.

ви и ја потписали за рачун ортачког посла, који у ортаклуку са Р. и С. радимо у сечи шуме. Ову суму ви сте оставили као дужник за покриће могућне штете у ортачком послу, ако се иста при разортачењу покаже. — 16. новем. 1924. год. К. Н. с. р.". Осем тога, тужени Б. је понудио повериоцу Р. главну заклетву на околност: да између тужиоца Р., заштитника К., А. и С. не постоји уговор о ортаклуку за експлоатацију шуме и да тужени Б. по овом уговору, спорну меницу од 100.000 дин. није издао ортаклуку за покриће евентуалне штете која би на његов део пала, ако би се штета показала по ликвидацији овога ортаклука. Позвани у заштиту К. примио је се заштите и признао све наводе туженог Б. као истините. Поверилац Р. одговорио је: да главној заклетви нема места, јер се нуди у туђем делу и противна је меници. Ако суд ипак нађе да јој има места, он је прима. Првостепени Суд по оцени свих навода и доказа нађе, да поднета меница има сва својства вучене уредне менице из § 80. Трг. Зак. и за то се дужник тужени Б. има осудити да суму по њој плати повериоцу и накнади му интерес, таксу и трошкове. Приговор туженог Б. и заштитника К., да ова меница није од узетог готовог новца, већ да је дата као супергаранција за покриће евентуалне штете, која би пала на Б. као ортака у шумском предузећу, остао је недоказан, а противи се I амом садржају менице. Горњи наводи не виде се из преноса на меници, нити из писмена, што га је К. упутио Б. То писмено може служити само као доказ о постојању извесних односа између индо-

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА