Branič

Страна 68

„Б Р А Н И Ч"

Број 4.

„мериторну" оцену примедаба великога жупана од 19. маја 1926. Бр. 4337, које Савет назива решењем, јер противу тога решења ннје поднета тужба Управном Суду. Управни Суд каже да се по тим примедбама жупановим треба да поступи, па тек да се изјави жалба, а по том подигне тужба, а Државни Савет вели, да је противу тих примедаба требало поднети тужбу Управном Суду, Једно и друго не може стајати упоредо. јер ако стоји ова допуна као тачна, онда је Савет требао да поништи решење Управнога Суда и да му нареди да донесе друго по томе, што противу тих примедаба великог жупана тужилац Ј1. није поднео тужбу Управном Суду. Али овој допуни Државног Савета не може се дати за право да је законита и по томе, што одлука великог жупана од 19. маја 1926. Бр. 4337 није у таквој законској форми, противу које би се могла да подигне тужба. По чл. 21. закона о Државном Савету и управним судовима тужба се подноси у одређеном року „ после предаје решења управне власти," што значи, да мора да претходи формално решење, па тек је такво решење способно за тужбу, која се не може подносити противу свакога акта управне власти, већ тај акт мора да буде у законској форми и то у форми решења. Ова је допуна незаконита и по томе, што примедбе великог жупана Државни Савет назива произвољно „ решењем " и замера што противу тога решења Л. није подигао

тужбу, а међутим по чл. 18. поменутог закона о Државном Савету треба да претходе два решења управне власти, па тек онда може да се подиже тужба управноме суду, из чега излази да тужилац Л. и није могао да подиже тужбу Управноме Суду, како га саветује Државни Савет, пошто пре тога није имао два неповољна решења противу, себе. Та је два решења добио тек онда, када је поглавар казао да по наређењу мора да поступи без обзира да ли је наређење законито или није, а то решење потом одобрио велики жупан. Државни Савет, усвајајући гледиште Управног Суда, налази да противу овога формалног решења великог жупана није могла да се подиже тужба, а одмах у допуни разлога одобрава да се тужба може да подиже и противу писма валиког жупана и замера тужиоцу што противу тога писма није подигао тужбу! Закон о управноме судству код нас је скорашњег постанка. На сваки начин мора да се ради са више пажње, јер, као што сам казао у почетку овога чланка, поред правилне примене закона, судство мора да буде и брзо и не буде ли задовољено и једно и друго, онда је такво судство штетно. Изнети случај, мислим, да је довољно оправдан да се учини ова замерка и да се укаже кроз какве се све тешкоће мора да прође па да заинтересовани дође до свога права и да изврши једну извршну судску одлуку којом је признато право на образовање избраног суда и на деобу тачно означених предмета у тој извршној одлуци.

ПОРЕСКО ОЛАКШАЊЕ ПО ТАКСЕНОМ ЗАКОНУ ЖИВ. С. ДЕВЕЧЕРСКИ ШЕФ ОДСЕКА ГЕНЕРАЛНЕ ДИРЕКЦИЈЕ Г10РЕЗА

На пореске терете жале се у целом свету, те није никако чудо што се на њих жгли и наш свет ц ако, у поређењу са другим, већим народима, наш народни доходак није толико оптерећен као код многих чак и напреднијих држава. Ипак, мимо свега, има много разлога што се ти терети код нас јаче осећају и теже подносе, и протести који су се чули са разних страна у интервалима времена, не само да нису били увек без основа, него су то често пута били последњи трзаји исцрпених привредних организама који су се у сувише великој економској кризи још једино окретали држави. Разуме се, да за пропаст тих и таквних привредних организама и организација нису криви порески терети, већ

нерационално газдовање или рђава коњуктура, али сви ти болесници најмучније су подносили државне терете не зато што су они били најтежи, већ што се верује да се међу свима повериоцима држава може најлакше одрећи својих потражнвања. Такво веровање најако се ширило у последње време и у појединим крајевима почело се постепено формирати у убеђењеј да је то једини пут да се помогне крупном привреднику, који је у огромним пословима изгубио равнотежу оног момента кадЈје престала инфлација, и новчаном заводу који је своје нормалне послове подредио најсмелијим спекулацијама, и ситном посленику који живи од туђих великих послова и сељаку кога