Branič

Страна 76

,Б Р А Н И Ч'

Број 4.

одобрење од дежурног саобраћајног чиновника жељезничке станице за кретање вагонета, па се са својим вагонетом, који му је дат на руковање, на жељезничком мосту, на реци Морави сударио са машином маневарском, која се са маневре враћааа из суседне станице. и том приликом при судару погинула два лица, — стоји дело из § 302.± Крив. Закона.

За ово дело оптужени Ст. поменутом пресудом првостепеног суда кажњен је са две године робије и оглашен као неспособан за жељезничку службу. Београдски Апелациони Суд Пресудом бр. 4635. оснажио је пресуду првостепеног суда. А Касациони Суд, решењем бр. 3654. оснажио је пресуду Апелационог Суда. Д Д. Бранковић,

ИЗ АДВОКАТСКОГ ЖИВОТА

Анри Робер члан Француске Академије АДВОКАТСКИ ПОЗИВ — продужење раније објављених чланака у „Браничу" Али, рећи ће се, како адвокат може свој таленат да ставља у службу бедника, чији злочин изазива гнушање. Како може своју речитост да употреби за спасавање злочинаца од праведне казне коју су заслужили? Тако мисле они који нису видели кривце ближе! Треба посматрати живот са чисто теориског гледишта, и делити људска бића, од прилике, на часне, достојне поштовања и симпатичне људе, и на олош, људе за презирање и недостојне сажаљења. Човечанство, међутим, није тако просто. Врло је ретка ствар да један злочинац, коме треба поротни суд да суди, није никако, ма са које стране, или бар у погледу карактера, достојан пажње, милосрђа, обзира или чак и симпатија. Врло је чест случај да се међу поштеним људима, којима не суди порота, али који су у извесној мери морално одговорни за злочин, налазе људи бескрајно више за презирање од самог злочинца. Довољно је каткад направити такво поређење да би се утицало на пороту и ова изјаснила за ослобођење. Али, чак изван ове претпоставке, има хиљаду других где адвокат пред поротом може да одговори своме позиву, сасвим мирне душе, и да не добије утисак да своју оданост ставља у службу злочина, имајући у виду само истинску правду која се никако не може замислити без милосрђа и опроштаја. Не говорим о случајевима где има сумње о материјалној одговорности оптуженога. Ти случајеви многобројнији су него што то лублика мисли, јер судске претресе познаје

само према новинарским извештајима, Ови пак имају ту рђаву страну, да готово увек представе, у погледу кривичног ислеђења, као извесно и доказано оно, што је сумњиво и основано на претпоставци. Претпоставимо, пак, злочин јаСан, признат, неоспоран, где нема ни трунке сумње. Е лепо! Чак и у овом случају, адвокат се може заложити за ослобођење свога клијента. Он може да жели ово ослобођење, са социјалног гледишта јер се каткад налази у самој кривичној радњи разлог већег значаја од тежње да се угуши злочин, разлог који говори у корист његовог некажњавања. Најзад, има једна ствар коју врло радо заборављају они који не усвајају милосрђе за злочинце, да они готово никад нису сами у питању. Постоји њихова породица. Састав је друштва такав да оно, кажњавајући злочинца, још теже погађа све невине који га окружавају. Адвокат, према неким злочинцима, по мало је као лекар према извесним болесницима. Социјално, он је на чисто да би боље било да их нестане. Они су опасност за друштво и не може се никако желети њихово побољшање или лечење. Међутим то је породица која не жели да види стварност и која преклиње да се спасе несрећник. Ах! може се остати неосетљив и немилосрдан, ако се не зна шта је дирљиво слепило љубави! Обично мати, сестра, жена или кћи, каткад вереница или стари родитељ утучен од бола и срамоте, долази да тражи адвокатску помоћ, да би се спасао онај кога воле у пркос, и против свију, кога чак још више воле него раније, од како је оскрнавио ту њихову љубав! Њихову посету адвокат најпре прима. Њихове сузе; њихове молбе, њихов огроман