Branič

број 6 и 7

,Б РА Н И Ч"

Страна 117

Без новог сеоског кредита за текуће потребе уопште није могућан никакав напредак сеоског господарства, никакви мелиорациони радови, нити примена вештачког ђубрења, коју сада нарочито траже агрономи са села, сасвим правилно аргументарујући, да се без оваквих ванредних мера за повећавање плодности земље сеоско господарство неће никад кренути са мртве тачке. Исто се може рећи и о побољшању расе стоке, као и о повећању броја стоке, о прелазу ка изногалолмном систему са увођењем сејања траве, о куповини пољопривредних машина, о организацији пољопривредних предузећа: млекарства, сточарства, поврћарства и др. Све ове мере за интенсификацију земљорадње и сеоског господарства траже пре свега новаца, кредита. Зато нећемо погрешити ако речемо, да је сем ових три милиарди динара већ постојећих сеоских дугова потребна за задовољење текућих потреба сеоског кредита најмање још толика сума. Дакле шест милиарди динара, то је сума, која је потребна за сада за сеоски кредит. Сасвим је разумљиво и јасно да све државне кредитне установе заједно са приватним банкама такве суме на задовољење потреба сеоског господарства на расположењу немају: десетине пак и стотине милиона динара, које они могу употребити за овај циљ, биле би проста палиатива, која би можда још и изазвала већи потрес у народном господарству, употребивши слободна средства кредитних установа на сасвим други циљ, а не на онај коме су она намењена. Потребне су друге мере, шире, либералније и енергичније у области сеоског кредита, које не би пореметиле већ постојеће, регулисане кредитне односе других области народног газдинства, а у исто време би нашле нови извор за најопширнију и најважнију код нас област земљорадње и сеоског господарства. Што се тиче прве половине ове задаће, на име ликвидације већ постојећих сељачких зеленашких дугова, решење њено је веома просто: потребно је да држава иступи као

посредник међу сеоским становништвом и кредиторима и да преузме на себе једновремену исплату по свим врстама сеоских дугова, али не новцем, што је очевидно за државу немогуће, ни у буџетном, нити у валутном смислу, већ путем емисије нарочитих облигација. Најбоље би било и најзгодније да то учини путем емисије заложница ДржаЕне Хипотекарне Банке, наравно краткорочних: на пр. на 12 година, са годишњом амортизационом отплатом. На такав начин сеоски кредитори место својих меница добили би чврсти државни папир, осигурани хипотеком и са годишњом каматом. Сеоско становништво добило би на такав начин могућност за постепену ликвидацију својих дугова путем амортизације у току од 12 година са обичним у Краљевини процентом 14% годишње са амортизацијом, са којим даје зајмове Државна Хипотекарна Банка. - На овакав начин било би пуштено у оптицај ових заложница на суму од три милиарде динара. Ова мера могла би имати за делатност Државне Хипотекарне Банке ванредне последице, јер би она навикла становништво да улаже свој слободан новац у ове заложнице, увела би ове заложнице у берзански промет, као најјачи, обезбеђени хипотеком државни папир, ремитован ради најрентабилнијег циља — појачања сеоског господарства. Има много вероватности, да би овај државни папир који је емитован са довољном каматом, био по курсу своме близак аћрап. У сваком случају о томе би се старале оне банке и рентијери, који су давали селу три милиарде динара — наравно не у толико у интересу државе, колико у своме сопственом интересу, да не губе на курсу. Ова лица и установе умеле би чувати своје интересе и наравно не би избацивале ове папире на новчану пијацу јефтино, како су то чинили људи са рентом ратне штете. У таквом случају и даљи сеоски кредит могао би се оснивати на емисији истих заложница Хипотекарне Банке.

Есконтна листа —■- Бор. А. Милојковић, судија у пензији —-

Строго законски узето есконтна листа само потписата од једног меничног дужника, а не попуњена иначе његовом руком јесте само почетак писменог доказа. Ако је пак и попуњена његовом руком, онда је равна облигазицији. Но пракса, и судска и она из при-

батно правних трансакција, — овако не узима, —~ она у сваком случају прима есконтну листу као потпун доказ према свима менично обавезанима. Са схватањем: да је есконтна листа у опште некакав доказ уз менични уговор за споредно менично потраживање, 3