Branič

Страна 18

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

Ко против-разлозима понова оживљује и утврђује кривично дело и кривицу т. ј. поротну пресуду? Види се да то чине од пет поротних судија само оне три државне судије без поротника и то на начин и по теорији слободног уверења, како то може да чини једино цео поротни суд. Међутим у доношењу против-разлога и код грађанских и код кривичних одлука, учествују само оне судије нижег суда, које су учествовале и у доношењу прве одлуке. Да резимирамо: Ми налазимо да у свима овим случајевима, где поротну пресуду поништи оделење Каса-

ционог Суда у смислу чл. 33. зак. о пороти нема и не може бити места давању противразлога од стране државних судија, јер би то било противно и закону и логици. У таквом случају Општа Седница Касационог Суда имала би се огласити за ненадлежну. Значи: последња инстанција за расматрање поротних одлука у њиховој целини јесте оделење Касационог Суда. Општа Седница може улазити у расматрање само оних одлука оделења Касационог Суда донетих на основу чл. 39. зак. о пороти а које се одлуке тичу само закључка државног суда, који се односи само на примену материјалног закона.

Финансиски закон за 1929.Ц930. годину Д-р Видан О. Благојевић адвокат

Службене Новине бр. 75. — XXX од 30. марта 1929. год. објавиле су финансиски закон за 1929./1930. год. По чл. 77. овај закон ступа на снагу кад га Краљ потпише и кад се обнародује у Службеним Новинама. Кредити одобрени овим законом важиће од 1. априла 1929. год. до 1. априла 1930. год. Овоме финансиском закону претходио је предлог финансиског закона за 1929./1930. год. који је 19. новембра 1928. год. ондашњи Министар Финансија г. Д-р Нико Суботић, у смислу чл. 75. и 113. Устава и чл. 13. закона о државном рачуноводству, поднео био Народној Скупштини на оцену и одобрење. Законски предлог ограничио је се био на набрајања претежно финанских одредаба, поштујући у главном закон о државном рачуноводству (чл. 44.—46.). Он је садржавао 148 чланова, односно са корекцијом (чл. 35. и чл. 38.) свега 163 члана. На тај је начин показана тенденција да се одредбе из финансиских закона сведу на што мањи број. Бојазан је била само, да финансиски закон, који буде био створен из овог законског предлога, не садржи много већи или приближно исти број одредаба. Статистика нам је у погледу ове бојазни, давала за право. Тако, 1) предлог финансиског закона за 1926./1927. год. садржи 344 члана а закон за исту годину свега 295 чланова; 2) предлог финансиског закона за 1927./1928. год. садржи 191 члан, а закон за исту годину садржи 346 чланова; 3) предлог финансиског закона за 1928./1929. год. садржи 70 чланова (са корекцијом 287 чланова), а закон за исту годину садржи 386 чланова. И да је финансиски закон за 1929./1930. год. донесен парламентарним путем, можда би у место

свега 77 одредаба, колико их садржи финансиски закон за 1929./1930. год. био много већи број. Јер, наш Парламенат на жалост, није се могао ограничити на изгласавање финансиских одредаба само у финансиским законима, већ је се послужио овим законом да на згодан и без дискусије начин, спроведе оно што у редовном законодавном поступку, без великих тешкоћа, неби спровео. Законском предлогу су претходила упуства за састав буџета државних расхода и прихода са предлогом финансиског закона за 1929./1930. год. Она носе Д. Р. Бр. 58.400 од 4. маја 1928. год. а објављена су у Службеним Новинама Бр. 106. —■ XXIV. од 11. маја 1928. год. Упуства јесу веома добро образложена и престављају тачну теориску и законску намену и дефиницију финансиског закона. Њих је се Министар Финансија углавном придржавао кад је ра дио предлог финансиског закона. Одступања се налазе у чл. 35., 38., 55., 73., 83., 84., 109. и 124.-148. У погледу цифарском, предлог законски је у бруто износима изгледао овако (чл. 1.): а) Буџет општих државних расхода и прихода: Редоани расходи и приходи: Редовни расходи Дин. 7,013.828.069.Редовни приходи (са вишковима прихода буџета државних предузећа) Дин. 7.455,888.071.Вишак редовних прихода . . Дин. 442,060.002.Ванредни расходи и приходи: Ванредни расходи Дин. 816,011.717,Ванредни приходи Дин. 374,000 000,Мањак ванредних прихода . . Дин. 442,011.717,—