Branič

Број 1—9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 19

Оишша рекаиишулација: Редовни и вавредни расходи укупно Дин. 7.829,839.786.Редовни и ванредни приходи укупно Дин. 7.829,Р88.071.Вишак прихода над расходима Дин. 48.285.б) Буџет расхода и прихода државних предузећа: Редовни и ванредни расходи укупно Дин. 4.328,832.996.Редовни и ванредни приходи укупно Дин. 6.631,478.385.Вишак прихода над расходима Дин. 2.302,645.389.који је показан у општим државним приходима. Како је услед акта од 6. јануара 1929. год. престала надлежност Народне Скупштине по законодавним пословима, то је нови Министар Финансија г. Др. Станко Шверљуга, уз сарадњу стручног особља Министарства Финансија, узео цео законски предлог буџета и финансиског закона за 1929./1930. год. у понован претрес и по Највишој санкцији, објавио финансиски закон за 1929./1930. год. на дан 30. марта 1929. год. у Службеним Новинама. Интересовање за овај финансијски закон било је велико, нарочито ако се не заборави, да је Министар Финансија, пре објављивања финансиског закона упутио следећи распис г. г. Министрима. „Господине Министре, Част ми је известити Вас, да ће Финансијски Закон за 1929./1930. годину, сходно члану 44. Закона о Државном Рачуноводству, (^адржавати само одредбе, које се тичу искључиво извршења буџета. Поред тога унеће се и нарочита клаузула, којом ће се ставити ван снаге сви прописи досадашњег Финансијског Закона који данас још важе. Достављајући вам ово, част ми је замолити вас, да изволите наредити да се из свих Финансијских Закона од ослобођења до данас издвоје одредбе, које се односе на ваш ресор, а за које ви налазите да треба да важе и после 1. априла 1929. године, да се не би догодило да услед престанка важности појединих законских прописа дође до тешкоћа у државној администрацији. По моме мишљењу овако издвојеним одредбама може се продужити важност на два начина: било путем уношења истих у виду измена и допуна у већ постојеће законе, било доношењем једног специјалног закона у који бисте текстуално унели све оне одредбе, чије би важење требало да траје и после 1. априла 1929. године. Молим вас, господине министре, да сматрате овај предмет као ванредно хитан с обзиром на околност да ће ступањем на снагу новога Финансијског Закона све ове

одредбе престати да важе." (Види Време од 21. марта 1929. год. Бр. 2602.). Према овако јасно израженом мишљењу Министра Финансија на ово важно питање, није се сумњало у то да ће нови финансиски закон бити ослобођен свих нефинансиских одредаба, које су од једног закона неминовног пратиоца буџегског закона, направили прави законски баук, огромна законска кола, законски омнибус. Нови финансиски закон појавио је се заиста у нешто измењеном облику. У место више стотина одредаба, он броји стварно само 77 чланова. Он садржи у своме огромном броју све саме финансиске одредбе. У колико има одступања од овог правила, то је учињено из разлога да се на најподеснији начин по Државу ликвидира стање створено ранијим нефинансиским одредбама у финансиским законима. Нарочито ово важи за одредбе чл. 60.—74. Поред тога, ако би се којој одредби у овом закону оспорио чисто финансиски карактер, њима се не може оспорити да свака постоји због финансиског ефекта. С тога их је финансиски законодавац ставио у финансиски закон. Не можемо а да нарочито не подвучемо одредбу чл. 76. Она гласи: „Одредбе досадашњих Финансиских Закона као и закона о буџетским дванајестинама, које се не односе на извршење буџета а биле су на снази до 31. марта 1929 год. а овим законом нису измењене, престају важити 1. јуна 1929 године. — Изузетно од шога важиће и даље све одредбе досадашњих Финансиских Закона и закона о буџетским дванајестинама, којима су постојећи закони били измењени, укинути или допуњавани као и све уредбе, правилници и други прописи који су већ донети на основу овлашћења предвиђених у поменутим законима". Овим законским прописом поступљено је у неколико по раније наведеном упуству распису Министра Финасија осталим Министрима. Пошто је начелно проглашен престанак важења одредба из финансиских закона „које се не односе на извршење буџета" за 1. јуни 1929. год. изузета је примена овог начелног прописа на одредбе „којима су постојећи закони били измењени, укинути или допуњавати као и све уредбе, правилници и други прописи који су већ донети на основу овлашћења предвиђених" у финансиским законима и законима о буџетским дванајестинама. Пошто финансиски законодавац није изузео из начелног престанка важења и она нефинансиска овлашћења којима су поједини закони или законски прописи проширени са једног дела државне територије на други део исте територије или на целу Државу, то значи да овако проширени