Branič

„Б Р А Н И 4»

Страна 21

Казнене одредбе из сгечајног закона за Краљевину С.Х. С. Николај Пахоруков секретар Минигтарства Правде

Комисија која је радила у Министарству Правде на изради стечајнога закона за Краљевину С. X. С. израдила је у предлогу стечајног закона читав низ казнених одредаба, које би имале за диљ спречавање и кажњавање несавесних радњи и кривичних дела стечајног дужника, поверилаца и стечајног управитеља... Те одредбе комисија је хтела првобитно донети у самоме стечајном закону; али пошто је Законодавни Одбор бив. Народне Скупштине у време дефинитивне израде стечајног закона претресао кривични законик за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, комисија је решила да би било подесније поменуте казнене одредбе унети у кривични законик, тим пре, што су се у предлогу, кривичног законика налазиле неке одредбе које су исту материју третирале. Њен предлог је био усвојен и поменуте одредбе унете су у кривични законик за Краљевину С. X. С. у глави XXVII под рубриком „превара и банкротство." Како су ове одредбе веома интересантне за привредни свет и правништво, то их ми и износимо овде. То су §§ 344.—356. кривичног законика. Они гласе: § 344. Дужник који у намери да своје дугове не плати привидно или стварно иогорша своје имовно стање, па се над његовом имовином услед тога отвори стечај, казниће се због лажног банкротства робијом до десет година. Ово -погоршање имовног стања врши се тиме: 1. што је дужник цело своје имање или неки део овога прикрио, привидно продао, бесплатно уступио, у бесцење продао или уништио; 2. што је лажне уговоре о дугу закључио или неистините тражбине других признао; 3. што је прописане књиге или оне које су по природи посла потребне прикрио, уништио, преиначио или тако водио да се из њих преглед његовог правог имовног стања не може сазнати; 4. што је своју трговину и фирму без знања својих неизмирених поверилаца на другог пренео. § 345. Због нехатног (простог) банкротства казниће се строгим затвором и губитком частних права стечајни дужник:

1. који је својим раскошним животом или прекомерним кућним трошковима постао неспособан за плаћање, као и ако је своју неспособност за плаћање проузроковао тиме, што је своју имовину или делове имовине у бесцење отуђивао, а тако исто ако је лакомислено или несразмерно на вересију робу давао или узимао; 2. који је своју трговину занемарио и прописане књиге или по природи посла потребне неуредно водио; 3. који је пропустио на време правити годишњи биланс своје трговине; 4. који, знајући за своју неспособност плаћања, прави нови дуг, исплати који постојећи дуг, даде залогу или на време не предложи суду да му се отвори стечај, и тиме оштети своје повериоце или некоје од поверилаца; 5. који се упустио у берзанске или друге спекулације које не стоје у сразмери са његовим имовинским стањем. § 346. Ко, пошто је постао неспособан за плаћање, намерно стави којега повериоца у по вољнији положај у циљу да тиме оштети остале своје повериоце, казниће се строгим затвором најмање шест месеци и губитком частних права. Но неће се казнити поверилац који је примио обезбеђење или намирење тражбине, која му стварно припада. § 347. Стечајни дужник који је обећао или дао какву корист коме члану поверилачког одбора да гласа у његову корист или да од гласања изостане, казниће се строгим затвором до две године. За покушај ће се казнити. § 348. Стечајни дужник који, да би дошао до принудног поравњања, обмањује стечајни суд о своме имовном стању, нарочито лажним извештајем из књига или лажним билансом, казниће се строгим затвором до годину дана. Истом ће се казном казнити и ко предузме такву радњу код суда у корист стечајног дужника. § 349. Прописи §§ 345. бр. 1. и 4. и 346. у погледу неспособности за плаћање важе и за