Branič

Страна 22

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

презадужености у колико је презадуженост претпоставка за отварање стечаја. § 350. Суд може казнити стечајног дужника трговца још и забраном самосталног вођења трговине, а у случају § 346. забраном да буде члан управног или надзорног одбора, директор, прокуриста или ликвидатор каквог акционарског друштва. § 351. Ако се пре изречене пресуде за кривична дела предвиђена у §§ 344.-350. изјасне повериоци да су у својим потраживањима подмирени, било од дужника или кога другог у његову корист, делимице или потпуно, суд ће ово подмирење узети у обзир при одмеравању казне: и у случају изречене робије ову у трајању смањити ако је подмирење делимично или је заменити строгим затвором ако је подмирење потпуно, а у случају изреченог строгог затвора или затвора, казну ублажити по слободној оцени ако је подмирење делимично или ослободити од сваке казне ако је подмирење потпуно. § 352. Од сваке казне суд ће ослободити дужника у случају §-а 345., бр. 5 ако га је поверилац подстрекавао на берзанске или друге спекулације да би осигурао исплату свога потраживања. § 353. Сви прописи о стечајном дужнику примењују се и на онога дужника, над чијом имовином није отворен стечај због тога шго није било имовине из које би се платили трошкови масе. § 354. Ко споразумно с дужником известан саставни део дужникове имовине прикрије, склони, отуђи или оштети, или ко измишљене тражбине из дужникове имовине остварује да би тиме на штету поверилаца или некојих од њих било за себе, било за дужника, било за које треће лице противправно прибавио какву имовинску корист, казниће се робијом до десет година. Ко ово учини без споразума са дужником, казниће се робијом до пет година. § 355. Строгим затвором и губитком частних права казниће се:

1. ко остварује коју лажну тражбину или коју тражбину у лажном исплатном реду, да би тиме постигао утицај на стечај који му стварно не припада; 2. поверилац, који, да би гласао у извесном смислу или да не би гласао, за себе или за које треће лице прими какву имовинску корист или обећање такве користи, као и онај који намерно којем повериоцу у истом циљу даде или обећа какву имовинску корист; 3. поверилац који, да би гласао за принудно поравнање, прими за себе или за које треће лице какву имовинску корист или обећање такве користи на што остали повериоци нису пристали, као и ко намерно у означеном циљу даде или обећа којем повериоцу посебну имовинску корист. Исто тако казниће се стечајни управитељ (бранилац или старалац) и члан поверилачког одбора који прими за себе или за које треће лице, на штету повериоца, какву имовинску корист или обећање такве користи која им не припада. § 356. Ако је у случајевима §§ 344.—348. стечајни дужник, а у случајевима § 355. поверилац или дужник друштво, задруга или удружење, ти ће се прописи примењиваги и на њихове органе или пуномоћнике (нарочито на чланове надзорног и управног одбора и директора, прокуристе и ликвидаторе акционарских друштава, као и на одговорне задругаре јавног и командитног друштва или друштва с ограниченом оДговорношћу и друштва за почесна (појединачна) предузећа, који су дотична дела извршили. Исто ће се тако казнити и онај, који је самостално водио послове дужникове или повериочеве, ако учини догично дело. Кад се ове одредбе кривичнога законика за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца упореде са казненим одредбама § 131. закона о стецишном поступку за пређашњу Краљевину Србију од 17. марта 1861. г., и одредбама главе двадесет шесте кривичног (казненог) законика од29. марта 1860. г., види се да је горко искуство стечено у стечајевима судском праксом нашло одјек и код законодавца и да је нови кривични законик поменуте казнене одредбе разрадио потпуније, темељније и на широј основи и да је узео у обзир потребу заштите привредних кругова од несавесних спекулација учесника у стечају.