Branič

Врој 1—9

,Б Р А Н И Ч"

Страна 23

Основи за историју удружења јавних правозаступника Милан Ж. Живадиновић адвокат

За време трајања првог закона о јавним правозаступнидима од 1862. год. није забележен никакав покрет, нити груписање адвоката. 25. марта 1865. год. донет је нов закон о јавним правозаступницима. Овај закон је створио велико незадовољство у редовима адвоката, а нарочито због одредбе која је говорила о стицању адвокатуре. Наиме, од кандидата се више није тражило да је свршио правни факултет односно правне науке, већ је довољно било да с успехом положи адвокатски испит. Вероватно су адвокати своје незадовољство представили и Министру Правде, јер већ 1866. год. Министар позива адвокате да му писмено изложе своје примедбе на овај закон. Тако је 1866. год. добивена прва групација адвоката, која је створена ас! ћос, да спреми своје примедбе на закон од 1865. год. да их преда Министру и да се потом растури. По траговима који су остали изгледа, да су у овоме скупу били само београдски адвокати. Осећајући све недостатке закона од 1865. год., а одазивајући се позиву Мин. Правде, адвокати су за Министра израдили споменицу, која је поред осталога, садржавала и ове жеље тадањих адвоката: 1.) Да се поред прописаних услова за примање у правозаступнички ред узакони и то, да су нужне правне науке и трогодишња пракса у суду или код правозаступника; 2.) Да председници првостепених судова не суде правозаступницима за њихове дисциплинарне иступе, но да та власт остане искључиво у рукама Мин. Правде и дисциплинарног суда; 3.) Да се законом стане јаче на пут онима, који по буџацима правозаступничке послове раде; и 4.) Да се награђивање правозаступничког труда уреди достојније и праведније. Од свих ових жеља усвојена је само једна о правним наукама и стажу и то тек 1871. год., када је допуњен закон о јавним правозаступницима од 1865. год. После овога адвокати су се разишли и тек 24. октобра 1878. год., дакле после 12 година, поново се ствара један скуп адвоката, на коме је изабран одбор са задатком да изради нацрт закона о правозаступницима, који би се нацрт по усвојењу на збору свих адвоката, предложио Министру Правде. —

У овоме одбору били су београдски адвокати: Алекса Новаковић, Марко Стојановић, Милан Ст. Марковић и Михаило Мршић. Одбор је у главном брзо свршио свој задатак, али ипак до скупа адвоката из целе земље дошло је тек 29. августа 1886. год. Тога дана у 10 1 /?. час. пре подне у великој сали друштва „Црвеног Крста" сазивач Милан Ст. Марковић отворио је скуп у присуству 44 адвоката из целе земље. По свршеном поздравном говору г. Марковића, извршено је конституисање скупштине, па су за пословође једногласно изабрани Никола Капетановић и Стојан Рибарац, а за председника је извршено гласање на коме је Милан Марковић добио 21 глас, а Јован Милинковић, адв. из Шапца, кога је једна група предлагала за председника као најстаријег адвоката, добио је такође 21 глас. Пошто је Марковић дао свој глас за Милинковића то је Милинковић изабран за председника, а Марковића је збор изабрао за потпредседника. Дневни ред овога скупа садржавао је три тачке и то: 1.) Пројект закона о правозаступницима; 2.) Удружење адвоката у Србији и оснивање друштвених органа; и 3.) Обезбрижење адвоката и адвокатских породица. Услед овако обилног дневног реда скуп је продужен 29., 30. и 31. августа, када је завршен. По првој тачци дневног реда констатовано је да је време и сувише кратко за израду једног доброг нацрта закона о адвокатима и зато је остављено да управни одбор Удружења Јавних Правозаступника, који је изабран на овоме скупу, изради пројект закона, а да се још одмах умоли Министар Правде да спроведе измену и допуну §§ 6„ 7. и 66. постојећег закона о правозаступницима, који прописи говоре о сузбијању бесправних правозаступника. По другој тачци дневног реда примљене су са извесним изменама предложена прва правила Удружења Јав. Правозаступника. Одмах по пријему правила изабрани су акламацири за чланове управног одбора: Милан Ст. Марковић, Ђорђе Ненадовић, Никола Капетановић, Ђорђе С. Ђорђевић, Петар Татић, Петар Миленковић, Милутин Марковић, Никола Николић и Милан Мостић. На истом скупу решено је да редовни чланови удружења плаћају 10'— дин. годишње.