Branič

Страна 24

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

Начелно је решено и питање у погледу оснивања друштвеног органа само је остављено управном одбору да изабере име под којим ће излазити друштвени орган и да одреди време када ће исти почети да излази. Трећа тачка дневног реда: питање о обезбрижењу адвоката и пенз. фонду, остављено је за другу скупштину, до које управни одбор има да спреми план и пројект. С овом тачком био је исцрпљен у главном дневни ред и први скуп адвоката закључен је 31. августа 1886. год. у часова пре подне. Али пре него што би прешли на преглед рада ново-створеног удружења вредно је истаћи да су се још на првом скупу адвоката у великом појавила негодовања противу постављења пензионера за адвокате, па је чак решено да се по овој ствари упуги протест Министру Правде. Ово је вредно навести и због тога, што се из доцнијег рада удружења види да удружење није хтело да прими за свога члана ни једног адвоката пензионера и да је стално било противу њиховог постављања. — Само по изузетку, вршене су измене правила у супротном смислу, а после рата уопште о овој разлици није вођено рачуна.

Изабрани управни одбор на скупу од августа 1886. год. конституисао се одмах и изабрао из своје средине: за председника Петра Татића, за пословођу Николу Капетановића, за благајника Петра Миленковића, а за уредника друштвеног листа Милана Ст. Марковића. Рад прве управе био је веома плодан и успешан. Тако, ова је управа већ 1. јануара 1887. год. издала први број „Бранича", као орган удружења. Затим извршујући одлуку донету на првој скупштини, управа је одмах поднела Министру Правде молбу за измену и допуну §§ 6., 7. и 66. зак. о јав. прав., и успела да Министар прихвати жељу скупштине и да упути Народној Скупштини предлог за ову измену. Али како предлог није могао бити стављен на дневни ред, то је, на интервенцију управе, Министар 20. новембра1 886. год. издао распис Бр. 5039, којим је најстрожије забранио рад и заступање пискарачима. У овоме периоду израђен је нов пројект закона о јавним правозаступницима који је продискутован и дефинитивно усвојен на II год. скупштини јавних правозаступника, која је одржана 20. јула 1887. год. у дворани Грађанске Касине. — Овај пројект штампан је у „Браничу" од 1887. год. II полугође. Управа је показала велики успех и у броју уписаних чланова. Тако већ на крају прве

године било је 73 редовних и 128 ванредних чланова. — По чл. 111. тадањих правила редовни члан удружења могао је бити само правозаступник, а ванредни сваки правник. Најзад управа је у смислу својих правила, која предвиђају усавршавање правне науке и заступање свију интереса грађанско правног живота у Србији, преко „Бранича", расписала конкурс за израду ове теме: „Показати узроке -са којих су недовољна садања законска наређења о личној безбедности у Србији и предложити формулисане одредбе, које треба о томе узаконити у формалном и материјалном правцу". По одржаној другој скупштини, стара управа је успешно продужила свој рад. Али у овој години наступиле су велике тешкоће око одржавања органа удружења. Претплатника је било мало, а и то мало полагало је претплату са великим задоцњењем или никако. Колико је управа озбиљно схватила ову чињеницу види се по томе, што у своме извештају од 19. јула 1888. год. вели: „У децембру пр. и јануару ове године, задавало је озбиљне бриге одбору питање о опстанку самога листа, који би наравно, имао можда пресудног утицаја на опстанак самог удружења". Ипак тешкоће су савладане и „Бранич" је излазио целе 1888. год. На првој годишњој скупштини која је одржана 19. јула 1888. год. извршен је избор тројице чланова на место Татића, Ђорђевића и Мостића, који су по друштвеним правилима испали коцком и на њихова места изабрани су: Петар Татић (поново изабран), Ј. Ђ. Авакумовић и Драг. Гођевац. На истој скупштини саопштено је, да је по расписаном конкурсу одбор примио три израђена темата, од којих је нарочито одређена комисија препоручила за награду темат Алексе Радуловића, комесара полиције на београд. желез. станици, који је темат и награђен. 25. септембра 1888. год. одржан је ванредан скуп удружења, ради решавања о предлогу Јована Авакумовића: проширавање права ванредних чланова удружења, на тај начин, што би се они изједначили са редовним члановима. — Циљ овоме предлогу је био, по изјави Авакумовића, појачање удружења у моралном и материјалном погледу. — Скуп је, међутим, једногласно решио да се предлог не прими, јер је нашао да би изједначењем ванредних чланова са редовним т. ј. са адвокатима, удружење ставило у питање главни циљ свога образовања и опстанка, а то је заштита правозаступничког рада у Србији и чување његовог угледа. Четврти главни годишњи скуп имао је бити одржан 18. јула 1889. год. у Гра-