Branič

Број 1—9

„6 Р А Н И Ч"

Страна 25

ђанској Касини. — „Бранич" од 1889. год. није донео извештај и записник са ове скупштине, а крајем те године „Бранич" је престао излазити. С престанком „Бранича" престало је и удружење. Осам година доцније, о Видов дану 1897. г., састали су се 14 младих адвоката, ради већања о обнављању удружења. На челу ових адвоката били су Др. Д. Алкалај и Живојин Симић. На збору који је потом одржан 18. јуна 1897. год., примљена су нова правила удружења. Ова правила одобрила је Управа града Београда 14. јуна 1897. год. под Бр. 14.900. 6. августа исте године одржана је прва скупштина под председништвом Милана Марковића. На овој скупштини је решено: да се поново покрене орган удружења „Бранич" и већ 1. октобра 1897. год. изашао је први број обновљеног часописа. У управни одбор изабрана су ова лица: Милан Ст. Марковић, Пера Татић, Милан Миловановић, Никола Николић, Димитрије Тадић, Љуба Живковић и Коста Шпартаљ, адв. из Београда. Из унутрашњости: Влада Илић, Лозница; Стева Максимовић, Пожаревац; Коста Протић, ЈТесковац; Урош Кнежевић, Лесковац; Алекса Фотић, Шабац, и Сима Костић, Крагујевац. Нова правила у главноме су била копија ранијих, осим чл. 5., који је допуњен да редовни чланови могу бити и правозаступници — пензионери. Исто тако новим пра вилима проширен је број чланова управе одбора на 15, од којих 9 из Београда и 6 из унутрашњости. На првој седници после збора, одбор се конституисао и изабрао је за председника Милана Ст. Марковића, за потпредседника Николу П. Николића, за благајника Дим. Тадића и за пословођу Д-р Давида Алкалаја. У току 1897. год. удружење је сазвало и одржало три јавне дискусије, сходно чл. 2. правила. Прва јавна дискусија одржана је 9. новембра 1897. год. у дворани Грађанске Касине, са овим дневним редом: 1) о застарелости тужбе против јемца и 2) о важности изјаве меничних потписника да остају у обавези и без протеста. Друга јавна дискусија одржана је 23. новембра 1897. год. са истим дневним редом, као наставак прве јавне дискусије. За трећу јавну дискусију стављено је на дневни ред питање о нотификацији протеста. 21. јуна 1898. год. одржан је годишњи скуп удружења.

На овом скуиу решено је да се распише стечај за ову тему: Изложити развитак штампе у Србији, њене мане у законодавству и данашње стање законодавства. Јели потребна и корисна за нас заштита умне својине? Треба ли у нас да суди порота шгампарске кривице или не? Изложити систематски начело закона о штампи, дати нацрт најважнијих наређења тога закона, који би требао да важи у Србији с погледом на уставно, културно и национално стање народа у краљевини. На овој скупшгини примљен је нов нацрг зак. о правозаступницима и стављено у дужност управи да га спроведе. Исто тако било је речи и о правилима о пенз. фонду, па је израда ових правила поверена управи. Скупштина је завршена избором нових чланова, на место оних који су испали коцком. На седници управе од децембра исте го дине решено је: да се умоли Министар Правде да предложи Скупштини неколико измена и допуна у закону о адвокатима, ако већ није могуће да се изнесе на решавање пројект новог закона који је припремило удружење. Ове измене и допуне односиле су се на стаж, пискараче и пензиони фонд. — Осим тога додата је једна одредба по којој се забрањује да пензионери могу бити правозаступници. Због кратке зимске сесије овај предлог није могао изаћи пред Скупштину и ако су чланови управе све .рредузели па су чак ишли у Ниш, где је заседавала Скупштина и били примљени у аудијенцију код Краља. 1899. год., скупштина је била заказана за 27. јуни, па је одложена за 29. август исте год., да би се чланови удружења могли што боље упознати са пројектом правила о адвокагском пензионом фонду, која су правила одштампана у „Браничу" од 1. јуна 1899. г. Ова је скупштина значајна због врло лепих говора, којису одржани за подизање угледа адвоката и целог адвокатског реда. Међутим због ванредног стања у томе периоду скупштина није одржана ни 29. августа 1899. год., већтек 10. априла 1900. год. На овој скупштини изабрани су као нови чланови управе: Јован Авакумовић, Марко Трифковић, Павле Маринковић, Бранимир Рајић, Ђока Карајовановић и Др. Д. Џевајировић. Пошто је Јован Авакумовић одмах дао оставку, извршено је конституисање те је поново изабран за председника одбора Милан Марковић, за потпредседника Никола Николић, за благајника Марко Трифковић и за деловођу Др. Д. Алкалај.

4