Branič

Страна 26

.БРАНИЧ

Врој 1—9

Решено је, да се најенергичније ради на образовању пензионог фонда и да се приликом рада на доношењу новог закона о адвокатима води рачуна да уђе одредба и о пензионом фонду. По предлогу председника Марковића решено је, да и адвокати — пензионери могу бити бирани у управни одбор. На седници управног одбора од 10. августа 1900. год. председник Милан Ст. Марковић поднео је оставку услед тога, што му је већина чланова управе чинила замерке, што је без знања управе узео на себе улогу благајника. Одбор је одмах уважио оставку Марковићу и за председника је изабран Никола П. Николић.

Следећа годишња скупштина одржана је 17. јуна 1901. год. у Грађанској Касини под председништом Николе П. Николића. На овој скупштини било је такође речи о пројекту закона о адвокатима који пројект ни у току овога периода није могао постати закон. И овом приликом стављено је управи V задатак да се постара да закон буде донет бар до идуће скупштине. Из извештаја који је- поднела управа скупштини види се да је управа тужила Министру Правде бив. председника удружења и једног од његових првих оснивача Милана Ст. Марковића због неполагања рачуна. На предлог председника Николића, скупштина је изабрала за. почасног члана удру&ења Др. Миленка Веснића, бив. адвоката, одужујући му се на тај начин за велике услуге које је учинио удружењу и за његов плодан рад на уређивању „Бранича". У нову управу изабрани су већим делом чланови старе управе, а од нових су ушли: Љубомир Живковић, Др. Михаило Полићевић, Добра Петковић, Влада Бошковић и Стеван Грубић. Кандидациони одбор сачињавали су: Чеда Костић, Обрад Благојевић и Душан Николић. У „Браничу" од 1901. год. оштампан је пројекат зак. о адвокатима израђен од стране управе удружења који је пројекат бољи и потпунији од свих дотадањих пројеката. За 24. јуни 1902. год. заказана је годишња скупштина. Извештај поднет овој скупштини није сачуван, а исто тако ни записник, а у „Браничу" нема такође никаквих података о овој скупштини. У 1903. год. није одржана скупштина због ванредних прилика у земљи. 16. јуна 1904. год. одржана је по позиву одбора, шира конференција правника из Београда, на.коју су били позвани сви наши

признати радници на правној књижевности, ради споразума око издања једне јубиларне свеске „Бранича" у спомен прославе стогодишњице првог устанка. На овој је конференција решено: 1.) Да ова јубиларна свеска „Бранича" буде засебна књига; 2.) Да изађе до краја те године: 3.) Да књига садржи у себи низ чланака, који би обухватили по групама развитак права и правних установа у XIX веку у Србији; 4.) Да би по групама ти чланци имали да обухвате: а) развитак правне науке (дела и часописи), б) развитак спољних односа, в) развитак уставности, г) развитак законодавства о штампи, д) општи преглед на развитак управних односа, ђ) развитак верских односа, е) развитак кривичног права и поступка, ж) развитак грађан. права с поступком и развитак судова и судства, з) развитак трговачког и меничног права са стец. поступком, и) развитак адвокатског реда, ј) развитак судске медецине у Србији. За обраду ових чланака умољени су већим делом професори Велике Школе. — Још одмах напомињемо, да до издавања ове споменице није дошло. 20. јуна 1904. год. одржана је редовна годишња скупштина на којој је управа поднела извештај о своме раду од јуна 1902. г. до тога датума. Из овога извештаја као и ранијих види се вечита борба за доношење закона о адвокатима. Вредно је текстуално копирати један пасус из овога извештаја који више представља један безнадежни крик, него ли регистрацију рада управе на овоме послу: „Пројект смо спремили, одштампав га, раздали својим друговима и посланицима, али нисмо успели да му дамо живота, јер и поред све наше воље и заузимљивости није могао бити поднешен скупштини на озакоњење". Нова изабрана управа на челу са председником Миланом Миловановићем, не очајавајући пред оваквом ситуацијом, продужила је без одмора посао на доношењу закона. Поново су чињени кораци код Министра Правде па и код осталих чланова Владе. И када је управа констатовала да се не може ослонити на Владу да она изнесе Скупштини на решавање пројект закона о адвокатима, она је прибегла другом средству. На својој седници од 9. новембра 1904. г., управа је одлучила да сазове конференцију.