Branič

Страна 32

,Б Р А Н И Ч"

Број 1—9

Ј Пошто је примљен извештај и одато признање управи на раду, извршена је допуна правила у чл. 11. и на крају тога члана додато је: „За Управни Одбор, збор бира сваке године још и три заменика". Потом је једногласно изабрана стара управа, а као нови три члана ушли су: Павле Тодоровић, Д-р Арсен Чубински и Д-р Јанко Олип. Приликом конституирања остало је старо председништво, на челу са Обрадом Благојевићем. — Вој. Вујанац престао је бити секретар, а за секретаре су изабрани Милан Живадиновић и Д-р Арсен Чубински. Одмах је интензивно продужен рад на доношењу закона о адвокатима. Управа је сада радила у два правца: наставила је рад код Секције и Законодавног Одбора Народне Скупштине, и у исто време продужила је акцију код Министра Правде да се у финансијски закон за 1928. и 1929. год. унесе једна одредба по којој ће се један од владајућих закона о адвокатима из нових крајева проширити иа целу Краљевину. Спремљена је и једна представка за Министра Правде и Владу у којој је, поред осталога, наглашено да су и лекари и инжињери добили своје коморе путем финансијског закона. Међутим Влада то није усвојила и тако је и ова прилика изгубљена. Ово је натерало управу да се целом снагом врати на стари посао, да тражи што чешће састанке са народним посланицима и утицајним личностима, и да беспрекидно прате рад Народне Скупштине. Најзад, после дугих напора рад управин крунисан је успехом. 17. октобра 1928. год. Скупштина је после толиког очекивања дефинитивно изгласала закон о адвокатима. Овим законом у главном испуњене су све жеље адвокатског реда, и у исто време задовољена је једна велика социјална потреба за модерним уређењем адвокатуре. Што се тиче даљег рада управе он се може обележити у ово неколико тачака: Управа је предузела најживљу акцију за упис чланова и оснивањ.е пододбора, али без великог успеха. Апатија која је владала код већине чланова пред оснивањем удружења продужена је и после четрдесет година. Одржано је неколико састанака са делегатима осталих комора и удружења, па је донета резолуција по питању оснивања Са веза. Политичке прилике омеле су дефинитивно стварање овога Савеза. Управа је активно учествовала на изједначењу законодавства. Удружење је примљено дефинитивно у Интернационални Савез. На скупштини, која је одржана 21. маја 1928. год. у Паризу, иза-

бран је Љуб. В. Стефановић, први потпредседник управног одбора, за члана управе Савеза, као делегат нашег удружења. — За овако брз пријем нашег удружења у чланство Савеза има се највише захвалити неуморном ралу првог потпредседника Љубомира Стефановића. Исто тако удружење је успешно заступао на интернационалним конгресима адвоката, члан управе Бора Р. Поповић. Управа је имала своје делегате и на Конгресу у Ремсу, који је одржан 17. маја 1928. г. и на Конгресу у Прагу, који је одржан 27. септембра 1928. год. Најзад, водила је борбу и противу пискарача у колико је то могла по старом закону адвоката. 10. фебруара 1929. год. одржана је редовна скупшгина удружења под председништвом г. Обрада Благојевића. После прочитаног извештаја повела се дискусија о тужбама противу адвоката, које је удружење примило, па је решено да се по образовању Коморе све тужбе уступе Дисциплинском Већу, пошто Комора није овлашћена да по њима доноси одлуке. Пошто ј% примљен извештај, извршен је избор управе. Остали су већим делом стари чланови а од нових су изабрани: Чеда Костић, Драгиша Васић, Здравко Тодоровић, Вељко Петровић и Др. Радоје Вукчевић (у надзорни одбор). Пошто су се пронели гласови да ће закон о адвокатима бити измењен у својим битним прописима, то је нова управа имала главни задатак да одржи закон о адвокатима онакав какав је санкционисан 28. новембра 1928. г. Ради тога су прво чланови управе посетили Министра Правде, а потом је одржана и конференција Акционог Одбора адвоката из целе земље са које су конференције сви делегати корпоративно посетили Министра Правде. Рад је продужен даље и успело се. 17. марта 1929. год. потгшсан је нов закон о адвокатима, који је, изузев одредбе о заклетви и јавним бележницима, био потпуно истоветан у свима својим прописима са законом од 28. новембра 1928. год. Управа је наставила рад и у другим правцима све до избора и конституисања Адвокатске Коморе а потом је прекинула своје деловање, остављајући Комори да она, поред осталих дужности, продужи посао удружења са већим правом и пуним ауторитетом, загарантованим новим законом. Из кратког прегледа који је овде изнет о животу и раду Удружења Јавних Правозаступника несумњиво се утврђује, да је постојање удружења било потребно и да је давало добре резултате, али исго тако се