Branič

Страна 24

„Б Р А Н И Ч"

Врој 1—6

иове на сувише ииском степену интелигенције означавамо за „ненормалне", „дефектне". Али исто тако имамо и типове е т и чки дефектне који су лако склони неморалу: увек су брзи да пређу с праве на криву линију. Неки етичари (нпр. познати психолог и етичар немачки Штеринг) верује да су особе са слабом интелигенцијом истовремено најчешће и — неморалне. По овоме излази да слаба интелигенција значи у исто време с друге стране могућност неморалну, премда имамо и особа које су јаке интелигенције а при том врше неморалне поступке. Код овога ипак једно остаје тачно, да слабија интелигенција у највише случајева значи могућност за криволинијско понашање у друштву. Кад се узме факат да имамо међу малим преступницима пуно . њих с јаком интелигенцијом, онда таква појава мора се објаснити породичним и социјалним узроцима. Рђаво васпитање учинило је овде да је оштра интелигенција стављена, на жалост, у службу неморалу и рђав поступак код деце постао је друга навика живота. Сва ова факта и наша разматрања о нормалном и ненормалном, о здравом и болесном душевном стању, упућује на једно: на потребу јакога домаћег и школског васпитања. Ако ово не помогне, онда отварање дечјих домова за васпитање и домова за поправку намеће се свом жестином. 2, Моћ васпитања. Данас више није спорно питање о моћи васпитања. Од Платона и Аристотела, па до данашњих философа, психолога и педагога призната је моћ васпитања. Још Плато рекао је: „Нема ништа божанственије од васпитања; кроз васпитање постаје човек тек истински човек". Све многобројне мислиоце из прошлости, који су славили васпитање, не можемо да цитирамо, али ћемо неке ипак поменути. Нпр. велики немачки метафизичар Лајбниц рекао је: „Васпитање савлађује све. Кад би се васпитање реформирало, препородио би се људски род... Дајте нам васпитање и ми ћемо за непуних 100 година изменити карактер Европе." Л о к е је отишао и даље, па је сву моћ приписивао васпитању: он је рачунао 90% да су добри или рђави због васпитања и сва разлика долази од васпитања. А Хелвециус отишао је даље, апстрахујући индивидуалне разлике у урођеним диспозицијама, тврдивши да све разлике почивају једино на васпитању. Према његовој теорији човек је продукат утицаја које на њему производи васпитање. Од васпитаника мо-

же се све учинити, није ништа немогућно. Васпитање натера и медведа да игра. Али поред свих ових лепих речи разних мислилаца модерна Психологија и Педагогика не верују у сасвим безграничну моћ васпитања: обе науке верују с правом у егзистенцију и дејство урођених диспозиција, које су озбиљна сметња да се постављена васпитна мета постигне. До извесне граничне линије може се ићи; и за свакога је она различна: све зависи од наслеђених, урођених диспозиција. Све особе не могу доћи до васпитног и интелектуалног резултата. Човек се мора узети за ,,миш-продукт": урођене диспозиције, плус васпитни утицаји. Васпитање налази увек своје границе у природи васпитаника. Оно је слабомоћно за крајње особе, за идиоте и геније: они се први не могу формираги, а овима другима није потребно, јер ови се могу и „успут" образовати, па ипак избити на површину. Васпитање је најмоћније за средњу интелигенцију, за оне у средини скале интелигенЦије. Мали преступници нису идиоти, да не би могли примати успешно утицаје који се на њих плански врши. Њихово криволинијско понашање дошло је разним васпитним недостатцима: од слабога, недовољног или погрешног породичног васпитања, од разних других спољних суваспитача (од суседства, вршњака другова, биоскопа, журналистике...) 3. Узроци неморалних поступака. Узроци злочинства код деце, дечака и младића јесу унутрашњи и спољни. Унутрашњи узроци налазе се у својствености човечјег бића. Из многоструке загонетне замршености нашег душевног живота појављују се добре и зле мисли, чији се почетак овде онде може лако открити, док се другим мислима корен налази у недокучљивој дубини наше душе. Никако се не може усвојити тврђење да је прираштај „урођених" злочинаца узрок општем прираштају дечјих и младићских злочинстава. Нови, модерни психолози и педагози, после огромно нагомиланог искуства, утврдили су општу могућност способности образовања људске природе, подвлачећи чињеницу да се и рђаве диспозиције моралне могу уништити планским васпитањем. Овим тврђењем успотсављена је тврдња да је могућно васпитање и над овим малим „криминалним" типовима. Одлука в о љ е несумњиво је резултат разних фактора, спољних и унутрашњих. Модерна биолошка Психологија не верује