Branič

Страна 32

.Б Р А Н И Ч"

Број 1—6

ких књига као полудоказног сретства, али то не значи да застарева и само потраживање, ако се као доказ не употребе трговачке књиге, већ друга доказна сретстза. Кад би друкче било, а ово време од једне године рачунало се од дана предаје еспапа нетрговцу, онда би биле излишне све одредбе, које говоре о продаји робе на почек, јер се цена не би могла тужбом тражити после једне године. Сама установа застарелости постоји као неко нужно решење конградикторности између правног и фактичког стања. Контрадикторност у једном односу за 24 године неће можда бити тако велика, као у другоме за 1 годину. Жеља законодавчева и интерес правног саобраћаја исти су: да се односи код којих фактично стање након краћег рока прикрива правно стање, и спорови које је након дужег рока тешко или немогуће доказивати — што пре ликвидирају, како не би време и заборав онемогућавали њихову правну ликвидацију. Потраживање накнаде. штете спада у спорове, који се у интересу правног саобраћаја имају што пре расправити. Након краћег времена штету је у већини случајева немогуће установити, те је законодавац за ове спорове прописао застарелост од 3 године — § 939. Г. 3. Иста застарелост прописата је и за тражење оштећења изнад половине — § 559. у вези § 537. Г. 3., а овакви спорови по својој природи захтевају такође најкраткорочниЈу ликвидацију. Исти је случај и код свих преноса имања на друга лица у намери оштећења својих поверилаца, — § 303. у вези § 337. Г. 3., где такође и правни саобраћај и законодавчева воља траже најкраћи рок. Тај најкраћи рок тражи се и код уништења уговора, који су закључени плашњом или пометњом, као и у случају кад власник своју ствар нађе код купца, који је према конкретним околно-

стима могао посумњати да исту купује од невласника — § 220. у вези § 937. Г. 3. Ликвидациони рок који за ове послове тражи дух закона и правни саобраћај мора бити много краћи него рок за ликвидацију једног јасног односа, који је пречишћен и по уговорним условима и по обавези и по природи односа. Па кад је рок застарелости за све ове послове одређен на 3 године, откуда онда да за тражбину из једног јасног односа са пречишћеним условима важи краћа застарелост од једне године? Ако нетрговац од трговца прими робу, али је не плати, то правном саобраћају је свеједно, а по доказу тражбине такође, да ли ће гужба уследити након једне или више година. То није случај код свих побројених послова са застарелошћу од 3 године, јер код свих њих интерес правног саобраћаја захтева најкраћу ликвидацију. Након извесног рока немогуће је веродостојним чињеницама утврдити, да ли је нетрговац примио еспап и да ли је цену положио. Ако је застарелост код послова са неутврђеним и сумњивим основама од самог почетка — 3 године, онда застарелост за једну тражбину са уговорно-утврђеним основом може бити по правној логици и законској аналогији само дужа, а ни у којем случају краћа од ове. За тезу да је у истакнутом случају реч само о застарелости доказа из § 14. и 15. Трг. Зак., а не о тужби у материјално-правном смислу, говори не само законски текст и Грађевинског — § 928.-6) и Трговачког § 14.—15.—16. Законика, већ и аналогија и правна логика. Против ове тезе говори једино недовољна систематизација нашег Грађ. Законика, који је у § 928.-6. лимитирао више послова разне природе. Ови се послови под једнаке одредбе о застарелости не подводе ни у грађанском законодавству осталих држава, јер их један од другог одваја све, па и рок застарелости.

Позивање на законске прописе Ј1. М. Костић

$к1епс1о сазН°а{ тогез Пре скоро 50 година (1884), Рудолф Јеринг је сабрао у збирку и „поклонио правничкој публици као божићни дар" под насловом „Шала и збиља у јуриспруденцији' један низ својих писама пријатељима (бсћегг ипс! Огиз! ш <1ег ЈипзргисЈепг). Велики филизоф и правник подвргао је ту благој и духовитој критици, у виду хумора, многе немачке правне установе, одомаћена наче-

ла и утврђене аксиоме, па и саму правну праксу. Како је књига добро примљена види се по томе, што је 1912 године изашло њено 11 издање. Ја не знам има ли код нас који правник спремну за штампу једну читаву књигу оваквих „писама", или критика, или студија. Али сматрам да би једна рубрика за ове стври у неком часогшсу била увек испуњена згодним и духовитим прилозима, јер