Branič

Страна 34

„Б Р А Н И Ч*

Врој 1—6

миње се категорисање. Кад се обоје споји, настаје овлашћење да се разврстају болнице, бање и хигиенске установе. Чл. 7. Закона о устројству Министарства народног здравља гласи: Поред одељења у Министарству народног здравља оснивају се засебни здравствени заводи, потребни за правилан рад у појединим одељењима. Позивајући се на овај члан, Министар је несумљиво резоновао овако: 1920 године, кад је донет горњи закон, могло се још оперисати овако општим речима „оснивају се заводи, здравствени и засебни"', и т. д. Али од 1923, од новог Чиновничког закона, све мора бити категорисано, следствено и такви заводи. По Закону о устројству Министарства народног здравља они постоје, по Чиновничком закону они се разврставају. Из досад наведених законских прописа, Министар народног здравља је могао само утврдити да бс-лнице и бање морају бити категорисане, али лично своју компетенцију није могао да изведе. Зато се позвао на § 5. Михаиловог Устројенија централне државне управе у Књажевству Србије. Овде није потребно наводити цео параграф, већ само прву реченицу због које се несумњиво Министар и позвао на параграф. Остале реченице говоре о Министарском савету. А прва реченица тога параграфа гласи: Министри раде своје послове сваки по својој струци, независно један од другога. Кад тако каже један важећи Закон, што је требало Министру народног здравља ма

ккво друго овлшћење? Питања болница, бања и хигиенских установа спадају у његову струку; сва решења у вези са њима има да донесе он сам. Кад је донет Закон о устројству централне управе, овај пропис је, истина, означавао да један Министар не може заповедати другоме, и да сваки ради у кругу своје надлежности сам, али се закони „трансформирају" и мењају првобитно значење (хуаиИиш). 1923. је тај пропис означавао да сваки Министар може у своме ресору радити све, без питања некога друтога и без неког специалног овлашћења. Ово опште овлашћење стиже за све и замењује свако друго. С овим би била исцрпљена сва позивања на законске текстове и нађена овлашћења за доношење Решења од 6. октобра 1923. Решење о разврставању болница и бања од 14 јануара 1924. наводи само да је раније Решење донето на основу свих законских прописа, а ово, ново решење, од 14. јануара 1924., доноси се просто „на основу предњега". Кад по Устројенију централне државне управе Министар ради сам послове по својој струци, без ичијег мешања, ваљда он може да овласти себе самога једним о п ш т и м решењем да конкретно изведе неку ствар. Главно је да не прекорачи границе свога ресора, своје струке како Закон вели. У овом случају, Министар народног здравља нигде није залазио у делокруг рада неког другог Министарства. Зато ово Решење није нико, колико је мени познато, и никад оспоравао. Суботнца, 8-111-1930. год.

Пензиони фонд адвоката

По § 118. Зак. о адвокатима, адвокатске коморе дужне су најкасније у року од 2 године после ступања на снагу пом. закона обезбедити својим члановима и њиховим породицама нужно издржавање путем осигурања за случај несреће, изнемоглости, старости и смрти. Само по себи, ово питање је за адвокате од неоцењиво велике важности. Незбринуте породице неких умрлих колега, који су били добро познати и високо поштовани, живи су потсетник за све адвокате, чије породице сутра то исто чека, ако се паметно и на време не осигурају. Одбор Коморе знајући од какве је важности ово питање није намерно форсирао

његово решење, већ је исто брижљиво проучавао од самог свог конституисања. На првој својој седници, одбор је изабрао један ужи одбор, коме је стављено у дужност, да питање осигурања детаљно проучи и изради пројекат правила пензионог фонда, пошто је одбор коморе још раније начелно решио, да се осигурање чланова има извршити на бази пензионог фонда а никако колективним осигурањем код приватних осигуравајућих друштава или било на који други начин. Ужи одбор израдио је пројекат правила. На седницама одбора коморе пројекат је претресен и враћен ужем одбору да га преради у смислу примедаба одбора коморе.