Branič

Страна 42

,Б Р А Н И Ч"

Број 1—6

За постојање дела преварног одвођења § 188. К. 3. (§ 278. новог Крив. Зак.) потребно је да се утврди, да је обећање брака било средство за превару. Државни тужилац оптужио је суду Михаила и Војислава зато, што су месеца јула 1928. г. на преваран начин одвели код себе у кућу Милену, кћер приватног тужиоца Аранђела у намери да се њоме ожени оптужени Војислав, задржали је код своје куће две недеље, па је потом од себе одјурили, те су таквим поступком извршили кривично дело, предвиђено и казнимо по § 188. Казненог Законика. Оптужени Михаило није признао дело. Признао је само то, да је Милена била. две недеље у његовој кући и да је становала у једној соби са његовим сином —- оптуженим Војиславом. Оптужени Војислав признао је, да је Милену сам одвео али да његов отац о томе ништа није знао. Са Миленом је живео две недеље, па кад ју је изгустирао, налустио је кућу и вратио се првој жени, са којом такође није био венчан. Пожаревачки првостепени Суд је нашао: да у радњи оптужеиог Војислава, што је наговорио тужиљу Милену, да остави своју кућу и побегне његовој кући, обећавајући јој, да ће је узети за жену и са њом се венчати и једног је дана и одвео својој кући, па је после извесног времена отерао, стоји дело из § 188. Казн. Зак. а да у радњи оптуженог Михаила, што је према исказима заклетих сведска тужиљу Милену наговаро да одбегне од њене куће и да дође његовој кући и венча се са његовим сином Војиславом, уверавајући је да се Војислав мора са њом венчати, — стоји дело из § 188. у вези § 46. казн. зак., па их је пресудом својом казнио и то: оптуженог Михаила са две године робије а оптуженог Војислава са једном годином дана затвора. Ову пресуду одобрио је и Београдски Апелациони Суд. По жалби државног тужиоца Касациони Суд примедбама свог I оделења од 16. јануара 1930. г. Бр. 581 поништио је поменуту пресуду Апелационог Суда са разлога: „Под преваром у смислу § 188. казн. зак. подразумева се лажно представљање од стране учиниоца кривичног дела, срачунато на то, да изазвавши заблуду код повређене о њеном правом положају, ову одведе и тако је средством те преваре принуди да се са њим венча, у блудном сношењу живи или је другом на ту цељ преда. Међутим, истрагом је утврђено, да је повређена Милена, на понуду оба оптужена пристала да одбегне за оптуженог Воји-

слава, верујући само, да ће се према њиховом обећању и венчати. Суд даље у својим разлозима не наводи доказе, којима би било утврђено, да су оптужени, обећавајући јој при одвођењу брак са Војиславом, у самој ствари тим обећањем желели да је наведу на блудни живот са Војиславом а обећање брака да је било средство, да је Војиславу одведу и на блудни живот принуде а да на брак нису ни мислили, те се према томе не види, да је у овом случају доказана превара. Како дакле овде у радњи оптужених није доказана ни сила ни превара као битни елеменат дела из § 188. к. з. то овде и не може бити тога дела.. Но, како се из акта ислеђења види, да је повређена Милена у времену одвођења била малолетна, то ће суд, после потребног извиђања у овом правцу, размислити, да ли овде не стоје елементи дела из § 200. или 201. казн. зак., којом ће приликом имати у виду наређење § 2 крив. законика од 1929. год." Београдски Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, већ је писмом својим од 25. јануара 1930. г. Бр. 825 дао следеће противразлоге: „Признањем опт. Војислава на протоколу саслушања код иследне власти и на претресу — § 225. крив. суд. посг. —. утврђено је, да је он приватну тужиљу Милену одвео својој кући, обећавајући јој да ће је узети за жену, са њом живео у полним односима две недеље, па пошто му се није допала, оставио је и отишао другој жени, са којом је раније ванбрачно живео и са њом се венчао. Исто тако, сведоџбама заклетих сведока: Стане ж. Ивановић С. Данила, Стојићевића Милана и Зорке- ж. Стојићевића Милана, — § 229. кр. суд. пост., утврђено је, да је опт. Михаило са својим сином, опт. Војиславом код куће сведока Зорке наговарао приватну тужиљу Милену, да пође за Војислава, обећавајући јој, да ће се Војислав са њом венчати и говорећи, да је он газда у кући и да опт. Војисла® мора са њом да се венча, па је потом, пошто ју је Војислав оставио и отишао другој жени, опт. Михаило отерао из своје куће, не испунивши дато обећање, да ће се Волислав са њом венчати а овим је утврђен један од битних елемената, потребних за постојање кривичног дела из § 188. к. з. и то превара., јер за појам овога дела потребна је превара или сила а превара се овде види у томе, што су оптужени одвели приватну тужиљу својој кући, обећавајући, да ће се оптужени Војислав венчати са приватном тужиљом а не да са њом у блуду живи, јер под условом венчања приватна тужиља је и отишла кући оптужених. На-