Branič

Број 1 — 6

„Б Р А Н И Ч"

Страна 43

мера оптужених обелодањује се и у томе, што за време од две недеље, колико је приватна тужиља била у њиховој кући, нису обавили ни једну припремну радњу за венчање, као што је брачни испит и оглашење, те у оваквој радњи оптужених може стајати само кривично дело предвиђено у § 188. к. з. а не дело из § 200. и 201. истог законика. Каса-циони Суд у својој Онштој Седници од 11. фебруара 1930. г. Бр. 1478 усвојио је поменуте примедбе свога I оделења а противразлоге Апелационог Суда одбацио. т. и. Кад суд изрекне казну по старом казненом законику, као блажијем за кривца у смислу § 2. новог кривичног законика, онда у погледу олакшавних околности не може применити прописе новог крив. зак., већ и за то има да примени стари казнени законик (Одлука Опште Седнице Касационог Суда). К. Митровички првостепени суд нашао је, да у радњи оптуженог Новака. што је на дан 22. августа 1929. год. из револвера убио своју закониту жену, сто.ји дело хотичног -убиства без предумишљаја, предвиђено и казнимо по § 156 I од. казн. зак. па га је, с обзиром на олакшавне околности из тач. 4. и 7. § 59. казн. зак., као и на отежицу из § 65. тач. 4. истог зак. — јер је овим поступком пренебрегао дужност, о којима говори § 109. грађ. зак., — својом пресудом Бр. 19816 казнио са петнаест година робије. Скопљански Апелациони Суд је нашао да је ова пресуда, с обзиром на то, да, је донета у времену, «ад је на територији овога суда још био у важности Казнени Законик за Краљевину Србију од 1860. г., добра и на закону основана и да би се као таква имала одобрити. Но, како је после доношења ове пресуде првостепеног суда поменути Казнени Законик престао важити а на његово место ступио на снагу Кривични Законик за Краљевину Југославију, то је Апелациони Суд, сходно § 2. новог кривичног законика, ценећи који је закон за оптуженог блажији, нашао да је блажији стари казнени законик и да се према томе има применити пропис § 156. 1 од. к. з. а да се казна оптуженога има одмерити с обзиром и на наређења §§ 70. и 71. новог кривичног законика за Краљевину Југославију а не с обзиром на §§ 59., 61. и 65. казн. зак за Краљевину Србију, како је првостепени суд учинио а ово с тога, што су прописи казненог законика са даном 1. јануара 1930. г. престали важити. Са ових разлога, Апелациони Суд је преиначио поменуту пресуду првостепеног суда, и пресудом својом од 4. јануара 1930. г. Бр. 70 оптуженога Новака

за представљено дело казнио са петнаест година робије с тим да му се у издржану казну има урачунати сав одлежани притвор у смислу § 77. новог кривичног законика. Касациони Суд примедбама свога I оделења од 15. фебруара 1930. г. Бр. 1989 поништио је поменуту пресуду Апелационог Суда, налазећи да иста не може опстати са разлога: ,.Кад се из разлога ожалбене пресуде види, да је тај суд, саобразно § 2. новог крив. законика, нравилно нашао, да је за представљено дело блажији ранији казнени законик (за Краљевину Србију) и по томе изрекао казну, онда је тај суд погрешио, што је применио за признате олакшице нови кривични законик, већ је и за то требао да примени стари казнени законик а не да врши комбинацију из два кривична законика". Скопљански Апелациони Суд није усвојио ове нримедбе, већ је у писму своме од 22. фебруара 1930. год. Бр. 1034 дао следеће противразлоге: „У § 2 крив. зак. од 1929. г. усвојен је принцип примене блажијег закона у случају, кад је кривично дело извршено за време владе старог закона а пресуда се изриче у времену важења новог закона. При оцени питања, који је закон блажији, мора се водити рачуна о томе да ли је промењен само један законски пропис, или је промењен цео законик. У првом случају (ако је промењен само један законски пропис) мора се применити у целости онај законски иропис, који је блажији. У другом случају (ако је промењен цео Кривични Законик, као што је сада случај код нас) мора се водити рачуна и о законским прописима у посебном делу кривичног законика, који се односи на дотично кривично дело и о законским прописима у општем делу кривичног законика, па се имају применити они законски прописи, који су за кривце блажији, јер се само на тај начин у судској пракси може извести до краја принцип примене блажијег закона. Поред тога, по правилу се примењује нови кривични закон. који је у важности, а по изузетку стари закон, који је укинут и го само, ако је блажији од новог закона а дело је учињено под владом старог закона. Па, како су прописи општег дела новог кривичног законика од 1929. г. блажији од прописа општег дела старог казненог законика, то се овим прописом новог кривичног законика имају и применити. Према томе, гледиште Касацисног Суда, изнето у предњим примедбама противно је овом принципу, јер не допушта примену блажијих законских прописа из општег дела кривичног