Branič

7

Број 1—6

„Б Р А Н И Ч"

Страна 49

ли се саобраћај врши на суву или води, али је од пресудног значаја сврха, циљ, које је предузеће или установа себи поставила и у коме своју делатност развија, односно своје послове предузима, јер циљ опредељује да ли ће једно предузеће или установа имати трговачки карактер или други који социјални карактер. Истина законодавац је употребио и реч „свако" предузеће подвоза на суву и води, али израз „свако" не може се сам за себе уско — граматички тумачити, већ се мора доводити у везу са осталим речима, којима се један правни појам објапЈњава, као и са основним принципима и циљем којим се руководио законодавац при постављању правних правила, која се односе на једну правну установу. Законодавац је реч „свако" употребио у томе смислу да означи појам и опсег предузећа, односно он је тиме хтео да обухвати све врсте предузећа подвоза била она на суву и на води и без обзира каквим се средствима врши превоз и подвоз: железницом, или другим превозним средствима, али само она предузећа којима је циљ спекулативни односно, који своје послове предузимају у циљу трговачке зараде, што је логично и ириродно претпоставити, јер у § 17. зак. о устројству трговач. суда реч је о трговачким пословима, односно о облицима и видовима у којима се јавља трговина. Одговорност гостионичара и држаоца сале за балове за ствари предате гардероби. (Одлука Врховног суда, Беч, од 20.-ХП.-1929. — 982. Тужени тј^нке' ресторан и салу за балове. Тужитељица је посетила бал и предала гардероби тужених своје крзно на чување, плативши за то одређену цену. Кад је пошла са бала, крзно није добила, јер га је неко други подигао. Вођеном полициском истрагом би утврђено: да је један крадљивац капута набавио у некој радњи онакве исте штампане признанице, какве издаје публици гардероба тужених; да је на тужитељицу мотрио кад је предавала крзно гардероби, са њене признанице прочитао број предатих одела на чување и број под којим ће стајати у гардероби; да је, затим, на својој признаници исписао исте те бројеве и помоћу тако лажно испуњене признанице доцније подигао ствари тужитељичине из гардеробе. — Тужитељица је тужбом тражила накнаду штете од тужених за вредност невраћених јој ствари.

При тумачењу закона мора се поћи од логичне и сасвим разумљиве претпоставке да законодавац поступа разумно и да за исте, односно сродне случајеве предвиђа исту меру т. ј. исте случајеве и односе ставља у исту категорију, врсту, па прописује мере, односно правила, ради њиховог регулисања. Према томе законодавац у предузећа спекулативног карактера, није могао уврстити и оне установе, које немају спекулативни карактер, већ имају јавни или други какав социјални карактер. Да је законодавац хтео да се свако предузеће подвоза сматра за трговачко предузеће, без обзира на циљ, он би се тако и изразио, као што је учинио код акц. друштава, где је казаои да је акц. друштво трговинско друштво и онда кад му циљ није трговачки — чл. 4. зак. о акц. друштвима. Према томе јасно је да је у § 17. зак. о устројству трг. суда реч о предузећима спекулатив. карактера. Из досада изложенога јасно је да држава када закључује уговоре о превозу и подвозу робе не дела као трговац, нити су ти послове трговачке природе. Следствено томе за расправу парница, које потичу из оваквих уговора а ако је држава тужена страна није надлежан трговач. суд, већ редован грађански суд. Трајко Стаменковић писар трговачког суда

Првостепени суд одбио је тужитељицу од тражене накнаде штете, мотивишући пресуду тиме, што су ствари из гардеробе на најпрепреденији начин измамљене, а особље тужених при гардероби вршило је старање о примљеним стварима саобразно својој дужности. Незадовољство је имало успеха, и тужитељици је тужбено тражење досуђено. Врховни суд одобрио је пресуду Апелационог суда. Разлози: Овде је случај теретног уговора о остави. Тужени су преузели обвезу не само да чувају свари у гардероби, него да их од штете заштите и губитка сачувају. (§§ 958., 961. грађ. зак.). У томе лежи дужност старања о стварима, које у ту сврху ставља туженима у дужност и одговарајуће потребне мере. Чување туђих ствари у гардероби за тужене је трговачки посао у смислу § 273. трговачког законика. Зато су тужени били дужни да, при чувању ствари у гардероби, употребе брижљивост уреднога трговца (§ 282. трг,

Страно правосуђе