Branič

Страна 66

„Б Р А Н И Ч"

Број 1—6

бор Коморе при доношењу накнадне одлуке узме у оцену и прилоге молиоца поднете уз жалбу. Поступајући по примедбама Касационог суда, одбор коморе донео је решење, којим се молилац опет одбија од тражења. РАЗЛОЗИ: § 2. Зак. о адвокатима ирописао је у тач. а) услов држављанства. Молилац Је тај услов испунио тек 1925. год., те се према томе време и стаж који је пре тога имао не може рачунати по § 2. пом. Зак. као довољан стаж по тач. г). Према томе молилац и не може тражити упис на основу § 2. Зак. о адвокатима. Молилац би се могао користити уписом у адв. именик на основу § 121. ст. I јер је у Русији био адвокат а по народности је славен и добио је држављанство. Само у томе случају потребно је прво да положи испит по одредбама овог Закона и да поднесе уверење Министра Правде да нема сметњи за упис у именик. Међутим молилац тај услов није испунио. Исто тако молилац се неумесно позива на ст. II. § 124. јер се пом. законски пропис односи само на она лица, која су већ адвокати, а тај случај овде не стоји, јер је молилац тражио упис не као досадањи адвокат, већ као досадањи адв. приправник. Улазећи у оцену поднетих доказа Одбор је констатовао следеће: из решења Одвјетничког одбора у Загребу Бр. 333. од 4. коловоза, 1924. год. види се да је молилац уписан у именик адв. приправннка условно, т. ј. да у року од шест месеци од дана решења поднесе доказе да је примљен у држављанство, јер ако то у одређеном року не учини, дотадашња пракса неће му се рачунати. Из приложеног уверења о држављанству издатог у августу 1925. год. види се да молилац није испунио у одређеном року тражени услов, те му се сходно том решењу Одвјетничког Одбора не може ни признаги тај стаж. Али и поред претпоставком да му Одбор Адв. Коморе призна поднете доказе као уредне, молилац ипак не може бити уписан у адв. именик, јер је требао поднети доказе о томе, да је као судија провео по § 3. Зак. о адвокатима најмање пет година службе у том звању. Међутим молилац то није поднео, јер се из извештаја Врх. Суда У Сарајеву види, да је положио испит а не и да је провео пет година као судија на служби. Исто тако из извештаја Мин. Правде Бр. 72373. од 17, септембра 1929. год. поднетог овој Комори на њено тра-

жење, види се да је молилац 25. октобра 1927. год. нолагао правозаступнички испит и да испит нијс положио. Па како молилац ниЈе испунио услове из § 3. Зак. о адвокатима, јер нема пет година судијске служое, ни из § ч. Јер нема пре доОивеног држављансгва прописан стаж, ни из ст. 1. § 121. јер се из извештаја Мин. Правде види да испит није гшложио, то се од тражежња угшса у именик адвоката има одбити. По жалби Г. Л. Д. Касациони Суд решење снажи а жалбу одбацује. Борба против пискарача. Комора је до сада поднела око 80 тужби против пиокарача. СудиЈе појединци у највећем броју случаЈева прекидају истрагу нротив тужених пискарача, јер не схватају ни дух ни тенденцију Зак. о адвокатима. Њима § 120. зак. о адвокатима не изгледа довољан, да се по њему може и мора казнити радња оних лица коЈа обављаЈу ма у коме виду адвокатске послове а нису адвокати. Шаолонским тумачењем § 120. Зак. о адвокатима даје се могућност једном срамотном злу да се и даље развија и да нашу средину у очима културних људи претставља као оалканску у наЈгорем смислу речи. Комора је поводом овако рђаве праксе коју заводе судије појединци интервенисала код Господина Министра Правде писменом образложеном претставком. Свакако, да ће Г. Министар, ако то већ није учинио, наредити, да судови кривице пнскарача брже извиђају и суде. Али има судија, које су § 120. Зак. о адв. примениле баш онако како га у сваком случају треба примењивати. До сада, нажалост, свега их је три. Свега три пискарача осуђено је до сада. Ми ћемо ниже нотирати све три пресуде укратко, али ради тачног и јаког образложења, навешћемо текстуелно пресуду, којом је кажњен Никола К. Ристић почев од разлога: РАЗЛОГ СУДА По свршеном извиђању у смислу § 218. к. с. п. Суд је нашао да у радњи оптуженог Николе К. Ристића, што је противно Закону о адвокагима вршио адвокатске послове у виду заната стоји дело из § 120. Закона о адвокатима. Постојање овога дела утврђује се представком приватног тужиоца — Адвокатске Коморе и инкриминисаним писмима упућеним Витомиру Живковићу и Косари Стефановић §§ 230. т. 1. и 232. к с. п.