Branič

Број 1—6

,Б Р А Н И Ч"

Страна 67

Да је оптужени извршилац овога дела утврђује се инкриминисаним писмима која он за своја признаје — § 232. к. с. п. Суд не може поклонити вере одбрани оптуженог да су поменута два писма нзузетни случајеви и да се он није бавио адвокатским пословима у виду заната, из начина како је и ова гшсма писао а нарочито из факата што је за ову сврху и штамбиљ - печат поручио види се не само да је он адвокатске послове у виду заната обавл^ао, већ да их је и V велико радио. Као што су два инкриминисана писма прив. тужиоцу дошла до руку Суд налази да исто тако постоји вероватноћа да таквих писама и адвокатских послова, које је он обављао има много више, јер он као неправно лице и као лице које нема права на упражњавање ових послова морао је прво радити без печата, па тек кад му је пошло за руком он је и печат поручио. То у толико пре што је он на крипичном испиту изјавио да је показано писмо једини случај, а данас на претресу признаје за своје и писмо упућено Косари Стефановић. Његова одбрана да је он ове послове обављао као писар пријављен код адвоката и овог Суда, неумесна 1е, јер и кад би стајали ти наводи, он не би могао самостално радити нити је могао имати своју фирму, јер ако је он радио као писар једног адвоката, одкуда то долази да он има свој печат. Према томе оптужени Н и к о л а Р ис т и ћ има се осудити на казну у смислу § 120. закона о адв. с обзиром на добро владање као једину околност олакшавну § 59. т. 4. к. з. Оптужени ће бити одговоран за трошкове причињене ислеђењем и суђењем овога дела — §§ 322—328. к. с. и. и чл. 17. Закона о таксама. На основу све^а и §§ 12, 20, 21, 23, 27, 28, 40. и 59. к. з., § 120. зак. о адвокатима §§ 240. 249. и 251. к. с. п. и Закона о таксама — Првостепени Суд за Град Београд. ПРСУЂУЈЕ: Да се оптужени Никола К. Рисигић родом из Лебана, срез Јабланички, за представљено дело у реферату ове пресуде, казни са два месеца затвора која ће му се казна ра-

чунати од дана лишења слободе по извршности ове пресуде и са Динара 1.500.— хиљаду пет стотина новчане казне у корист Државне касе. Да плати: 1) Суду неплаћене казне у динара 50.педесет; 2) Прив. тужиоцу Адвокатској Комори овд. Динара 600.— шест стотина на име трошкова. Такса је плаћена. Пресуђено у Првостепеном Суду за Град Београд 27. децембра 1929. год. Бр. 91.580 Н — 706. у Београду. Против овакве пресуде осуђени је изјавио незадовољство Београдском апелационом суду. Анелациони суд нашао је, да дело сто.ји, али да је казна сувише високо одмерена, те исту снизио на 1 месец затвора и 1.000.— дин. новчане казне.

Судија појединац 1 оделења Прв. суда за Град Београд осудио је Јованку Хаџистаревић на месец дана затвора и 1.000.дин. новчане казне у корист државне касе. Хаџистаревић држи посреднички биро у Београду и бавила се адвокатским пословима. Признала је, да је правне послове за рачун њеног биро-а обављао њен пуномоћник један адвокат из Београда. Ова пресуда још није извршна, јер је на њу изјављено незадовољство, а Комора је већ предузела мере против дотичног адвоката због помагања пискарача. Пресудом судије појединца Петровачког првостепеног суда кажњен је Живко Ђорић са 300 динара у корист фонда за подизање и поправљање казнених завода и т. д. или да буде 5 дана у затвору, ако новчану казну не буде могао нлатити. Ова пресуда постала је извршна.

Комора ће настати свим силама, да се пискарачи као јавно друштвено зло што пре искорени не због тога што они адвокатима конкуришу, већ због тога, да се ова видљива срамота из наше средине уклони. Сваки адвокат дужан је достављати Комори сваки случај рада пискарача са потребним доказима, како би Комора могла подносити тужбе надлежним судовима.