Branič

Број 3

„Б Р А Н И Ч

Страна 97

писују некажњивост учињеног дела у заблуди. Затим долазе одредбе о урачунљнвости, којима се из основе мењају ранија неумесна схватања о слободној вољи (§ 22). Чак и начело, да незнање закона никога не извињава, раније тако ригорозно схватано, ублажено је прописом § 21, по коме с обзиром на прилике под којима је дело учињено, суд може изрећи блажу казну или и ослободити од сваке казне у особито лаким случајевима. Што се тиче кажњавања малолетника створен је готово сасвим нов систем. Млађи малолетници од 14 до 17 година уопште су изузети од сваке казне; према њима се примењују нарочите мере: они се шаљу у заводе за васпитање и поправку, а предвиђен је и читав низ мера у циљу њиховог излечења. Млађи малолетници, ма какве се мере према њима употребиле сматрају се непорочним (§§ 26—29). Старији малолетници од 17 до 21 године не могу се никако кажњавати као зрели претступници, нити се осуђивати на губитак часних права, а млађим малолетницима суди нарочити судија одређен за њих. (§ 30). Систем казни уређен је рационалније него што је то раније било уређено у старим законицима. Казне лишења слободе извршују се одвојено, према врсти и трајању казне, према полу и добу и према особености кривца. Најзад усвојен је изрично прогресивни систем (ирски) у издржавању ове врсте казне: од ћелије до усамљености ноћу, затим издржавање казне у заједничком затвору и напослетку на условном отпусту. Што се тиче новчане казне, она се извршава с обзиром на социјално и економско стање осуђеника. У исто време додате су као нове казне: вечита робија и строги затвор, те је тиме постигнута већа еластичност у њиховом одмеравању. (§§ од 35—49). Као потпуно нов институт унета је условна осуда. У случајевима које је закон предвидео, може се судском одлуком одредити да се казна не извршује за једно одређено време и ако је досуђена судском пресудом, и ако по истеку тога времена суд не нареди њено извршење, сматра се да казна није ни изречена. Ову меру суд може употребити по свом слободном нахођењу код лакших преступа с погледом на индивидуалне особине кривца, његов духовни живот и социјални положај. (§§ 65—68). У Новом закону знатно је ублажено начело гоњења криваца по службеној дужности. Има доста кривичних дела којима је угрожен првенствено приватни, лични интерес, која дакле нису од општег значаја. За ту врсту дела, закон прописује да се могу гонити само по предлогу или приватној тужби, а друга опет, где је ангажован деликатан државни интерес, само по одобрењу надлежне власти. Тиме је у неколико остављена слобода приватној иницијативи појединаца,којима стоји на вољу