Branič

Страна 98

„Б Р А Н И Ч

Број 3

хоће ли гонити кривце који су повредили њихова лична правна добра (§§ 84—89). Напослетку створен је и институт рехабилитације (повраћај права и поништај пресуде). 0 њој говори један једини параграф 90. То је једна мера која је предвиђена у корист криваца, који то заслужују. Наиме, даје се могућност осуђеницима, да по самом закону после истека извесног времена, поврате своја часна права која су пресудом изгубили, а сама пресуда се сматра као поништена. То је т. зв. законска рехабилитација, т. ј. она наступа по самом закону по истеку времена одређеног за губитак часних права, после издржане или опроштене казне. Судска рехабилитација наступа после три године, пошто је издржана или опроштена казна по молби осуђеника који су осуђени на трајан губитак часних права, ако се осуђени за време од ге три године добро владао и ако је оштећеннку по могућству штету накнадио. Нови Југословенски Кривични Законик у низу мера које предузима у циљу да би казну учинио човечнијом, завео је опег с друге стране и извесне мере у циљу заштите друштва од опасних и непоправимих злочинаца, то су т. зв. мере безбедности. Између тих мера, најзначајнија је задржање по издржаној новој казни у казненом заводу. Оно се може досуди ги, ако је ко најмање три пута био осуђен за умишљено злочинство, па у року од пет година по издржаној последњој казни учини нов умишљен злочин. Одлуку о овоме изриче суд пресудом и одређује време задржања које не може трајати дуже од десет година. Несумњиво је, да је оваква једна мера веома потребна а и погодна, да се друштво заштити од таквих злочинаца, који показују упорне склоности за вршење кривичних дела и на које не могу да утичу никаква средства поправљања. И у овоме посебном делу нови Југословенски Кривични Законик представља знатан напредак у сравнењу са старим законицима. Уњему је рационалније изведена подела кривичних дела по врстама одн. по правним добрима, која су нападнута или угрожена. Затим новчана казна је предвиђена у знатној мери као алтернативна уз казну лишења слободе, и дато је право избора слободној судској оцени ове две врсте казне с погледом на економски и социјални моменат конкретног случаја. Исто тако, предвиђена је у широј мери новчана казна као апсолутна, која је као што је познато, блажа у систему казчи од казне лишења слободе. 'Гиме је учињен несумњив напредак нарочито с обзиром на начело хуманитета казне; док је у старим законицима преовлађивала готово суверено казна лишења слободе, па и у своме кратковременом облику, дотле по новом законику новчана казна се предвиђа у доста великом броју као замена кратковремених казни лишења слободе. Кратковремене казне лишења слободе показале су штетне утицаје на лаке