Branič

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 121

р е з у", ствар је у реду и на своме месту, али за остале пореске предмете (кућарина, течевина и друштвени порез), с обзиром на одредбе чл. 31., 48. и 77. закона законодавац је одступио од постављеног начела и општих принципа о застарелости, па је допустио ток рока застарелости код ново насталих пореских предмета и као обавеза плаћања пореза односно право државе на разрез пореза још не постоји, скраћујући на овај начин предвиђени рок застарелости на време краће од пет година, што се не слаже са духом установе застарелости, а за шта није било ни оправданих разлога, пошто начелно рок застарелости може почети да тече само онда ако односно право постоји, и од момента кад је извесно субјективно право постало. 3. Законска одредба о застарелости права државе на разрез пореза односи се на све непосредне порезе које закон предвиђа. Како одредбе Закона о порезу на пословни промет не регулишу питање застарелости, а у чл. 153. Закона о непосредним порезима конституисана одредба о застарелости права државе на разрез пореза начелне је природе, то ова законска одредба у пуном свом обиму важи и за овај порески облик. Даље, ова законска одредба односи се како на основни и допунски тако и на умањени (три постотни) порез кућарине на нове зграде и на минимални порез. Исто тако она -се има применити и на све самоуправне дажбине и остале пореске обавезе које повлаче непосредни порези, а затим и на ново установљени порез на неожењена лица. Без утицаја је на примену овог законског прописа то, да ли је у питању привремени или редован годишњи разрез пореза, као и то, да ли је у питању разрез пореза који врши сама пореска власт или порез који се има да разреже на темељу пореске основице установљене од пореског одбора. Најзад, ова законска одредба се односи и на казнени порез из чл. 137. закона, који се разрезује по правилу и увек уз редован порез и дели судбину овога у сваком погледу, што се види из последњег одељка чл. 153. Закона о непосредним порезима. §3. 1. Застарелост права државе на наплату разрезаног пореза регулише други одељак чл. 153. Закона о непосредним порезима одредбом која гласи: „Право државе на наплату разрезаног пореза застарева за пет година рачунајући од дана, кад је по прописима овог закона учињено саопштење о извршеном разрез у". Прво важно питање у расправи ове застарелости јесте питање: Шта треба разумети под појмом „разрезани порези"? Ово питање има свој практички значај због тога, што могу доћи у сукоб одредбе првог и другог става чл. 153. закона у