Branič

Др. Видан О. Благојевић, адвокат

ЗА ДЕЛИКТЕ ПО ЗАКОНУ О ШТАМПИ НЕМА УСЛОВНЕ ОСУДЕ Условна осуда, коју предвиђа глава VI § 65. и остали кривичног законика од 16. фебруара 1929. год., јесте веома интересантна новина и као таква побудила је необично интересовање код наших правних теоретичара и практичара. Њене многе добре особине у главном нико не оспорава и увођење ове институције у наше кривично законодавство мора се начелно искрено поздравити. Условна осуда није потпуно" непозната институција код нас. Њој је ,,Бранич'' раније био посветио приличну пажњу. У години VI за 1899. на стр. 87. изашао је кратак преглед условног помиловања у Немачкој, нарочито добро статистички обрађен. У истој години, на уводном месту, у свесци ,,Бранича" за мај 1899. год., објављен је дужи чланак под насловом: Условна осуда, рађен по једном чланку Др. Адолфа Ваха из Лајпцига и потписан од М. С. М. Овај чланак је прилично резервисан у колико се хвале ове институције тиче, и ако је подвучено, са статистичким подацима, да је примена ове бенефиције ограничена на веома мали број случајева у земљама које је познају. Најзад, у „Браничу" за 1901. год. под уредништвом пок. Др. Миле и ка Веснића, великог поборника ове правне институције, на стр. 46. и осталим и 646. и осталим, донет је превод Г. Мил. Д. Станојевића, оптимистички написане студије о условној осуди од Лукијана Трепо-а, с погледом на Беранжеов закон о одлагању казне од 26. марта 1891. год. који је у преводу саопштен. Ова је студија о условној осуди веома озбиљно написана, снажно документована, тако да је основна у овој правној материји. Поред тога, у „Праву" — часопису за правне и друштвене науке за 1891. год. у броју од 1. марта на стр. 17. и осталим, изашао је чланак о условној осуди пок. Арона Нинчића, са компаративним излагањем ове институције код других народа (нарочито у Америци) у главном повољан по ову правну институцију. Пошто је сондиран терен за ову институцију на међународним криминалистичким конгресима, нарочито у Риму (1885. г.),