Branič

Страна 448

„БРАНИЧ*

Број 9

на „Берише". По извршеном убиству, које је оглашено „шенлуком из пушака", да је освећена крв његова стрица и „осветлан образ"' братству и племену, одметнуо се од власти, кријући се по окаченим местима. Брат убијеног, на коме је била дужност да се сада свети, поред власти, трагао је и сам за убицом. Дознавши једног дана да се овај крије у Дечанској шуми, пође претходно код среског начелника и јави му за то тражећи од њега, да му одобри да узме са собом 2—3 наоружана друга па да пође и ухвати или убије убицу свога брата. Наравно, будући се убица већ био одметнуо од власти, начелник му то одобри. Како је више волео да сам суди убици свога брата, него власт, јер и у том случају брат би му остао неосвећен, већ сутрадан је и он „шенлуком из пушака" огласио своме братству, да је осветио свога брата, — иако је тиме већ метнуо и своју главу на коцку, јер убрзо за овим и он је сам био убијен, нарав но опет из освете. Чудна је ова крвна освета.

Др. Ф. Чулиновић ЗЕМЉИШНА КЊИГА И ЊЕНО ОСНИВАЊЕ I. О земљ. књизи. — Очито је већ у првим данима заједничког, друштвеног живота, човек је често требао помоћи свога ближњега. Кредит датира скоро од праисконских времена, јер ма колико човек био ,,зао од рођења" или „звер" и т. д. ипак се несумњиво даде утврдиги, да је у невољи помагао барем своје најближе. Од ге прве, сродничке помоћи развило се данашње кредитирање без којега се не да ни замислити савремено голико комплицирано господарство. Врло су ретки они појединци, којима — никако не треба кредита. Мало је таквих Фордова на свету, па и ту чудну, утопијску усамљеност не можемо никако назвати неким типичним случајем меродавним за просуђење економске структуре друштва, него више као неку ретку изнимку. На.јзад, оваква је усамљеност толико привремена, да о њој као неком економском фактору и појави не вреди говорити. Кредит је данас подлога свему господарству. За кредиг међутим треба сигурне и чврсте подлоге. Онај тко даје, треба да буде сигуран, да ће му се вратити позајмљено. Он то даје или зато, јер верује самој речи његова дужника или зато, јер му овакву сигурност подаје вредност ствари, коју је примио у залог. Имајући пред собом себичну нарав човека можемо са сигурношћу рећи да је реални кредит превладавао у сваком времену. Нарочито се то мора рећи за данашње