Branič

Број 9

.БРАНИЧ"

Страна 449

послератно време, јер рат није само разорио небројена материјална добра, него је уништио и онај задњи траг и преостатак некадањих грађанских врлина, који су били карактеристични за предратне прилике скоро у свим нашим пределима. Данас треба кредитору реалне сигурности, да ће му се дано вратити на уговорено време. Ту сигурност могу најбоље дати некретнине, јер оне су стабилне и непотрошиве, крај свију економских трзавица и мена, непокретна добра ипак не губе сасвим од своје вредности; она су увек стална база за сигурну калкулацију. То се не може порећи чак ни данас, када су некретнине изгубиле велики постогак своје праве, стварне вредности. И данас, у овој тешкој и неприродној економској ситуацији, у овој девалвацији некретнина и пољопривредних производа, мора нам упасти у очи парадоксална чињеница, да је најбољим залогом опет га некретнина крај све њене ниске вредности. Ово се мора истаћи нарочито за наш народ, ко.ји је у претеж.ном свом делу пољопривредник и као такав директно упућен на кредитирање на бази вредности и пробабилитегу некретнина. Нашем сељаку треба кредита. Он га може добити само ако заложи своје некретнине. Да тај залог доби.је пуну своју сигурност и намењену вредност, потребно је да посгоје извесни инструменти, који ће ту стабилност потврдити и појачаги. Ту стабилност кредиту некретнина може дати у потпуној мери само и једино институт з е м љ и ш н и х к њ и г а у оном облику, како то прописују и предвиђају наши нови земљишнокњижни закони. Оживогворење ове ииституције у нашем правном животу одговара давно израженој жељи нашега законодавца, која је тако јасно изражена н. пр. у §.-у 292. и сл. „Законика Грађанског из 1844. год. „Као што је опредељено, да се непокретне ствари и књиге баштинске код судова уводе, тако ће се при свако.ј промени господара морати на новог баштиника исто непокретно добро пренети и уписаги „(§. 292.). — „ . . . И онда непокретне ствари преписују се на другога, коме исте ствари по основу реченом припадају „(§• 302.). — Институт баштинских књига напомиње се у том нашем грађ. законику као већ готов важан елаборат за установљење квантитета и квалигета права на некретнинама и очитоЈје, да су законодавца у тој великој намери омеле само тешке тадање и касније прилике. Вредност земљишних књига и ту исту жељу за њиховим оснивањем налазимо и у познатом т. зв. законодавном решењу од 16. априла 1850. год. В. № 271. (Збор. V., стр. 126.), где се каже, да „у напредак неће моћи пренашање непокретних добара имати силу и важност, ако се такво није у баштинске књиге увело.... од сад сваки, који мисли себе својим правом сопствености по смислу уставног и грађанског закона обезбедити, свако добро, које на себе и на своје име