Branič

Страна 558

„Б Р А Н И Ч*

Број 11

сност." Аустрија се тиме обавезала да не може отуђити своју економску независност без претходне сагласности Савета Друштва народа. А у конкретном случају таква сагласност није ни тражена ни добијена. Правно је постављено питање да ли је аустро-немачким споразумом о царинском савезу Аустрија изгубила економску независност. Француски меморандум, који смо горе споменули, доказивао је да је независност „у најмању руку угрожена''. Члан 9 споразума, који говори о начину преговора за закључење трговинских уговора, али и у том случају ја и Немачка дужне да уговоре закључене са трећим државама ратификују у исти дан, показује праву природу овог царинског савеза. Без пристинка Немачке Аустрија не може у будуће да води слободно своју трговинску политику. Значи да је овим споразумом створена царинска унија и ако није предвиђена једна заједничка царинска скупштина, каква је постојала по 2о11уегеш-у од 1833 год. У осталом довољно је само једно просто поређење два текста, текста 2о11уегеш-а из 1833 и текста протокола од 19 марта 1931 године, па да се види да је и овај пут створена царинска унија 1 ). И ако би се закључило да овим споразумом није створена царинска унија, ипак остаје јасно да су повређене одредбе Протокола од 4 октобра 1922 којим се Аустри.ја обавезала да не даје ниједној држави „специални режим" или „искључиве предности" у економској области. Чим су за једну државу укинуте царине, тиме ова ужива нарочити режим, повлашћена је, и тиме су повређене одредбе које је Аустрија примила као своју међунаронду обавезу. Поред изложених замерака правне природе, овом споразуму стављен је низ замерака економске и политичке природе. Аустрија и Немачка имају многобројне уговоре са разним државама, које садрже клаузулу највећег повлашћеља. Дали ове државе могу да траже за своју робу потпуно ослобођење од царина, на основу споразума од 19 марта 1931 ' Затим, економске прилике у Аустрији и Немачкој разликују се у многоме, и овај споразум би само довео до поремећаја садашњег стања ствари. Најзад, многобројни интереси држава суседа Аустрије доведени би били у питање и поремећаји би били недогледни. У политичком пак погледу Француска је нарочито била противна присаједињењу Аустрије Немачкој, које би дошло као вероватна последица царинске уније, а што би компликовало политичке односе у Европи и било

') Поређење ова два текста показује велику сличност међу њима. Тако одредба чл. 8 2о11уегет-а одговара одредбама чл. 3 и 7 Споразума од 19 марта 1931, члан 3 2о11уегеш-а члану 4 Споразума, чл. 5 2о11уегеш-а члану 12 Споразума, чл. 6 2о11уегет-а члану 2 Споразума.