Branič

Живко А. Шалом, адвока!'

ПРИМЕНА ТБр. 39. ЗАК. О СУД. ТАКСАМА У ПРАКСИ ТБр. 39. зак. о судским таксама гласи : „За упис у регистар (протоколисање) фирме трговачке или индустри.јске радње жене, чији муж је под стечајем или је био под стечајем, а повериоце није подмирио, плаћа се 5000.— динара, а ако протоколише оваква жена ма какву нетрговачку радњу, плаћа се 2000.— динара." И ако на први поглед сасвим јасан, може у пракси цитирани законски пропис да створи забуну, ако се смисао овог законког прописа не би у духу правде и правице пронашао. Законодавац дајући нам закон, предвиђа случајеве т аћз1гас1о па стога није ни чудо, ако се код конкретие примене поједини законски прописи покажу као недоеољно јасни, и могући случајеви недовољно обухваћени. — Ту улогу, да поЈедине конкретне случајеве субсумирамо под апстрактна пранила у сагласности са осећајем правде и правице не вређајући ни циљ па ни намеру закоиодавчеву, имамо ми — практичари. Покушаћу овде да прикажем како поменути законски пропис може у иракси да створи забуну и допусти нелогична тумачења па је стога потребно о томе имати пречишћене појмове. За протоколисање (упис у регистар) трговачке радње (ако није каква радња посебне врсте) плаћа се такса из ТБр. 31. зак. о судским таксама и то 100.— дин. Ако такву протоколише жена, чији је муж под стечајем или је био под стечајем па своје повериоце није подмир и о, она плаћа по ТБр. 39. зак. о суд. таксама 50 пута већу таксу и то 5.000.— дин. — Када законодавац већ прави толику разлику између жене чији муж није, нити је био, под стечајем и жене чији је муж био под стечајем, па своје повериоце није подмирио, онда, наравно, да се је руководио каквом намером да постигне неки циљ. Поред других, један од главних -разлога је и тај, да се преко жене — индиректно у неколико казни муж, који је падом својим иод стечај и ненамиривши своје повериоце ове оштетио, па в е р о в а т-