Branič

Страна 568

,Б Р А Н И Ч,

Број 11

донесе своју одлуку у законској форми већ је његову пресуду одобрио." Београдски Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, већ је у писму од 13.-VI. 1931. г. Бр. 5443 дао следеће противразлоге: „Прописи § § 144—147. грађ. суд. пост. говоре само о поравнању у т о к у спора пред судом. За т а к а в случај § 146. ст. II грађ. суд. пост. прописује, да ће се п р о т о к о л поравнања, који је пред судом састављен, у току спора уништити решењем. Па и ту би се дала правити разлика из^ међу уништаја самог протокола пре судске одлуке о уважењу поравнања и поравнања, које је на основу судске одлуке о уважењу добило снагу извршне судске пресуде и могло би се поставити питање, да ли је смисао закона тај, да се судско поравнање у оба ова случаја може уништити само решењем. У сваком случају, међутим, пропис § 146. грађ. суд. пост. је један изузетак од правила, постављеног у § 303. грађ. суд. пост., по коме се предмет парнице, дакле главна ствар, расправља само пресудом а решењем се раправљају само споредна питања. Према томе, као изузетан, тај се пропис § 146. грађ. суд. пост. има тумачити најуже а то најуже тумачење своди се на то, да се уништај поравнања решењем може расправити само кад су парничари поравнање зкључили пред судом У с п о р у. У свима другим случајевима, једино је правилна примена § 303. грађ. суд. пост., по коме се главна ствар расправља пресудом. У овоме конкретном случају пред судом у спору закључено поравнање не постоји. Писмено од 1. априла 1903. г., у коме је констатовано поравнање између уговорача Гвоздена и Миладина представља собом само један ван суда закључени уговор на основу прописа § 854. грађ. зак. и као што се поништај ма кога другог уговора, закљученог међу странкама, има на основу § 303. грађ. суд. пост. да расправи после извиђања у редовном поступку пресудом, тако се исто и у овом конкретном случају поништај писмена од 1. априла 1903. г., којим је закључен уговор о поравнању по прописима материјалног права имао расправити, после извршеног пзвиђања на рочиштима у облику судске пресуде, како је правилно учинио првостепени суд, чију је пресуду овај суд одобрио." Касациони Суд у својој општој седници усво.јио је ове противразлоге а примедбе свога II оделења одбацио. Одлука од 14.-УШ.-1931. г. Бр. 8623. Тих. М. Ивановић.