Branič

Страна 580

„Б Р А Н И Ч"

Врој 11

питања о начину деобе приновка и приплода и на само питање задружног односа, у колико је у ггатању такав задругар, који не жели да у њој остане, привређује и ради. Кад горње чињенице стоје, онда се овде у конкретном случају поставља питање наслеђа имовине таквог декујуса, који није умро као задругар, на које се имају применити прописи о инокосном наслеђивању. Наслеђивање у задрузи представља један изузетан случај нслеђивања, пошто је редовно наслеђивање оно, које вреди за инокосне породице — ; § § 394.,395., 396., 402. у вези § 527 грађ. зак. и као сваки изузетак има се најуже тумачити у случајевима сумње и нејасности — § 8. грађ. зак. Све ово у толико пре, што је § 528. грађ. зак. таксативно изложио у којим случа.јевима која лица се могу сматрати као задругари и ако из ове оду, из чега се мора неминовно извести тумачећи разумно ова.ј законски пропис у вези са духом одредаба наследног права, да сваки други излазак из задруге прекида са овом везу а тако се губи и један важан елеменат за постојање задруге а то је заједница живота и рада као привредни постулат задружног живота, што је законодавац нарочито имао на уму. Одласком из задруге, пок. Милош је изгубио право поделе приновка и приплода, као и све оне бенефици.је, које са задружним животом стоје у вези, јер губи својство задругара али зато његови интестатски наследници нису могли бити лишени права да га наследе, кад је овај, као што се види, умро у незадружном односу, те зато ни у коме случају ие може бити повлашћена задруга, са ко.јом декујус није имао више никакве везе. Пропис § 527. грађ. зак. наређује да у случају неследства и деобе у задрузи ваља поступити по општем пропису наследних односа и деобе, што значи, да се у погледу наследних односа даје првенство правилима о инокосном наслеђивању. Правила о наслеђивању у задрузи долазе тек по изузетку и под условима, који су законом предвиђени. У сваком оном случају, где је овај однос тако сумњив, да се никако са сигурношћу не може извести да постоји, онда се мора применити горе поменуто интерпретативно правило, које је једино одговарало осећању правичности и које се слаже са вољом законодавчевом и духом права". Касациони Суд у својој општој седници од 14. III. 1931. год. Бр. 2676 усвојио је поменуте примедбе свога II оделења а ове противразлоге одбацио. Тих. М. Ивановић. секр. Касационог Суда.