Branič

Број 11

Б Р А Н И Ч*

Страна 579

као и у оном случају, кад се задругари поделе или кад ова фактички престане. Први случај фактичког престанка задруге је, кад у задрузи остане само једно мушко лице, јер задруга може постојати само онда, кад у њој има најмање два лица а то ће бити или смрћу задругара или каквом њиховом вољном радњом. Ако је први случај оваквог престанка задруге, ипак би за питање наслеђивања, били овде меродавни прописи о наслеђивању у задрузи, јер је декујус у овом случају умро у задрузи у својству задругара а тај елеменат је несумњиво од важности за оцену овога питања. Шта би било ако постоји други случај т. ј. да је задругар сам својом вољом иступио из задруге и према себи прекинуо задружни однос, било изречно или прећутно, било каквом конклудентном радњом, па после у том својству и умро? То већ није исти случај са оним горе наведеним из простог разлога, што декујус у моменту своје смрти није био више задругар. Па кад је у овом канкретном случају утврђена чињеница, да је пок. Милош још на неколико година нред Балкански рат отумарао у свет незнано куда, напустивши на та.ј начин задругу и да се од тада више није враћао, нити се ма шта за њега знало, прекинуо је сваку везу са задругом, те је тиме престао један од битних елемената за постојање задруге: заједнице живота и рада између њега и заосталих задругара. То пак, што пок. Милош, одлазећи из задружне куће, није изузео свој део из задруге, или што изрично није изјавио да својим одласком раскида задружни однос, не може се узети да је он и даље остао задругар, јер се воља може манифестовати како изречно тако и прећутно или ма на који други начин. Чињеница, која је утврђена, признањем обеју парничних страна, да је пок. Милош напустио задругу, отумаравши у свет т. ј. ту своју вољу о напуштању задруге манифестовао једном конклудентном радњом те се према томе има сматрати, да је пок. Милош престао бити задругар што се има и мора узети да је то била његова воља. Кад задруга може престати и вољом задругара у погледу на њега, он ову вољу може манифестовати и не делећи се, већ осгајући и даље у имовној заједници, претварајући на тај начин ову заједницу у обично смесништво или грађански ортаклук, што се његовог дела тиче и ту своју вољу задругар може изјавити изрично или прећутно — § 53. грађ. зак. као што је то напред већ речено. Најзад то, што је Милош напустио задругу и што није са задругарима за.једно радио, не може имати само утицаја на питање о начину деобе прииовка и приплодна и на штету, која би се у задрузи догодила, јер ово није случај из § 513. грађ. зак. да Милош није за годину дана вратио се у задружну кућу, већ је ово сасвим други случај, који сам по себи као такав има утицаја поред