Branič

Број 11

,Б Р А Н И Ч"

Страна 539

гредних послова'" примењиваће се и на адвокатске приправнике. Како је адвокатски сталеж независан — §. 49. зак. о адвокатима, то њему самом, преко изабратих комора и дисциплинских судова, припада право надзора и кажњавања над адвокатима. Ако би адвокат повредио дужност свога звања —| а неоспорно најосновнија дужност његовог позива јесте чување професионалне тајне — биће дисциплински кажњен по §. 50. Та казна може ићи до брисања из именика адвоката -— §. 55. под г. Нови законик о судском кривичном поступку у грађанским парницама од 13. Јула 1929. год. наређује у §. 416. да се као сведоци не смеју саслушавати: неспособна лица, свештеници и државни чиновници, а по §. 417. сведок може ускратити сведочење .... „4. о ономе што је странка сведоку као своме адвокату поверила". Како је §. 21. зак. о адвокатима адвокат ослобођеи дужног—-I сведочења у сваком поступку па и у грађанском, то по овој изричној законској наредби, адвокат не може никад доћи у положај да сведочи пред грађ. судом о ономе што је професионално сазнао.

Приступајући ближој анализи текстова о адвокатској професионалној тајии из крив. законика и зак. о адвокагима, да напоменемо одмах на почетку, да сваки од ова два прописа, из два разна закона, има свој засебан домен. Крив. законик предвиђа казну за неовлашћено откривање професионалне тајне, али у исто време тражи предлог па да се отпочне са крив. поступком против адвоката који је неовлашћено огкрио професионално сазнање факата. Зак. о адвокатима налаже адвокату, под претњом дисциплинске казне, да чува „тајну о стварима које су му поверене" под једним јединим ограничењем: да то не буде „на штету његовог права да ради свог личног оправдања назначи извор свога сазнања." Иначе, адвокат је ослобођен дужности сведочења у сваком поступку „о ономе што му је као адвокату поверено." Према томе, оно што крив. законик кажњава као неовлашћено откривање професионалне тајне, то је само у случају, кад тако поступи адвокат а није за то овлашћен од свога клијента. Само још једну могућност закон прима, а то је, кад адвокат откоије тајну „ради свог личног оправдања." Никакву другу хипотезу закон не предвиђа, па ни оку кад власт адвоката ослободи од професионалне тајне у циљу сведочења о ономе што је професионално сазнао, јер, ззшто би законодавац био толико категоричан и ослободио адвоката од овог сведочења „у сваком поступку", кад би хтео и желео да друкчије буде. Очевидно, да према стилизацији зак. о адвокатима, као специјалног и доцнијег у од-