Branič

Страна 540

.БРАНИЧ,

Број 11

носу на крив. законик и поступак као генералне и раније, и кад они дођу у сукоб — а овде сукоба нема — има се узети оно што је речено у специјалном и доцнијем закону ио римском 1ех зреааНз е1 роз1епог с1его§а1 1е§е §епегаН е! ап!епоп. Тако и §. 168. тач. 3. крив. суд. пост. у смислу §. 21. зак. о адвокатима има се разумети, да бранилац откри.је оно што му је професионално поверено од стране окривљеног, без његова пристанка а не у циљу свог личног оправдања. У прилог овог мога мишљења иде и тај факат, што §. 253. крив. законика тражи предлог за гоњење због крив. дела из §. 252. истог законика. Предлог, по §. 82. истог законика, може дати само оштећеник, што значи, да се ова.ј деликт не прогони по званичној дужности, т. ј. државни тужилац не може предузети никакав поступак ако нема предлога оштећенога. Према томе, зак. термин „неовлашћено" из §. 252. крив. законика не може се друкчије разумети до само онако како сам горе изложио, јер кад се за неовлашћено откривање професионалне гајне, као деликта, тражи предлог оштећенога, значи да овлашћење за откривање онога, што је адвокат професионално сазнао, може доћи само од онога лица, које је ово адвокату поверило, сем случаја да је адвокат тајну открио ради свог личног оправдања. Кад дакле §. 21. зак. о адвокатима забрањује адвокатима да у ма ком поступку сведоче о ономе што су професионално сазнали, издају списе којима су им саопштене поверљиве стзари или које су сачинили о таквим поверљивим стварима, без овлашћења заинтересованог лица или у оправдању својих поступака, онда сам факат да један адвокат буде приморан да федочи с тога што га дотична влас ослободи професионалне тајне, повлачи за собом могућности примене §. 252. крив. законика ако буде предлога оштећенога, а несумњиво повлачи за собом отварање дисциплинског поступка. Тако, адвокат ни у коме поступку не може открити неовлашћено оно што је професионално сазнао. Ако пак неовлашћено открије тајну, сем два лимитативно побројана случаја, долази под удар крив. законика и зак. о адвокатима. Његово неовлашћено сведочење нема никакве правне вредности и има се сматрати правно непоетојећем, а ако га суд оцени у својој пресуди или га узме за основ свога уверења, таква пресуда има бити поништена од вишег суда као потекла из неовлашћеног — забрањеног сазнања. Адвокатске коморе морају строго водити рачуна о раду адвоката у овом домену и сваки прекршај стрсго кажњавати, пошто је повреда адвокатске професионалне тајне у ствари повреда основа на коме цео позив почива. Адвокат који не чува своју тајну, није достојан да носи име адвоката. Њега треба без милости брисати из именика.