Branič

Страна 616

„Б Р А Н И Ч*

Број 12

отвара над имовином дужника, који је инсолвентан. Зашто? Да би се могли из његове имовине подмирити његови повериоци у праведној сразмери. Са даном отварања стечаја одузима се стечајном дужнику управа и слободно располагање имовином, и та имовина сада представља стечајну масу, из које треба да се по праведној сразмери подмире стечајни повериоци. Стечајна маса, то је дакле сама имовина. Не ствара се ту никаква личност која има своју јединствену вољу и способност стицања или реализовања права и обавезе, стечајна маса је само објект у праву, објект који служи на корист повериоца, а личности то су сами повериоци. Повериоци се налазе иза стечајне масе као имовине, као објекта са својим властитим правима и обавезама и то не као неко удружење са неком јединственом вољом, дакле не као правна особа, већ сваки поверилац за себе са својим властитим интересима, конкурентним у односу на друге повериоце. То је дакле суштина стечајне масе. — Објект у праву иза кога стоје као субјекти права повериоци сваки за себе са међусобно конкурентним интересима и стечајни дужник. Управитељ стечајне масе управља масом. Управитеља поставља суд. Његово својство је управитељ имовине, која се назива стечајна маса, управитељ дакле једног објекта. Шта је циљ његовог пословања ? Разуме се да је циљ његовог пословања исти онај циљ, који је циљ стечајног поступка уопште и коме циљу служи стечајна маса као објект, циљ је: да се из стечајне масе по праведној сразмери подмире повериоци. Дакле управитељ стечајне масе јавља се као легални заступник лица, која учествују у стечајном поступку, — повериоца и стечајног дужника, заступник њихових оправданих интереса у оквиру оног општег циља стечајног поступка. Његове су радње, његова права и дужности директно означене у § 87. и 88. стечајног закона. Не може се узети да су ове радње, права и дужности, лимитативно набројене, напротив мора се узети, да управитељ стечајне масе може и мора да учини и више, него што је у означеним прописима директно одређено, али је изван сваке сумње, да он као управитељ стечајне масе, никада не може да изађе из оног општег оквира старања : да се повериоци из стечајне масе подмире у праведној сразмери. А ако би управитељ стечајне масе поднео предлог за кривично поступање, поводом дела којим је оштећена маса, објект, он би изашао из оквира својих права и дужности, јер приватном предлогу као таквом није циљ обезбеђење имовине, није циљ осигурање наПпате тражбине стечајних поверилаца, већ је циљ чисто кривично правни : да се оптужени, кривац, прогласи кривим и да се казни. Дакле он, управитељ стечајне масе, у оквиру стечајног закона, у оквиру општег циља његовог постојања и пословања, не може да подноси приватни предлог.