Branič

Страна 628

„Б Р А Н И Ч"

Број 12

стече и приплоди прелази на потомке поочима и помајке. Тумачење речи „без деце и потомства" Аелациони суд налази, да је законодавац под речи „деца" разумео закону и уовојену децу, а ово своје тврђење изводи из аргументације § § 464., 468. и 477. грађ. зак., где је законодавац изриком определио да су у питању само закона деца, док у § 420. гр. зак. то изрично не каже. У § 137. гр. зак. усвојено дете изједначе-но је са брачним дететом и оно као такво конкурише у наслеђу усвојеника, дакле равно је брачном детету и нема разлике између њих. Усвојеник својом имовином, како оном коју је наследо од поочима и помајке, тако и оном коју је сам стекао, може располагати неограничено, као и тестаментом на случај смрти. Па како је и адопција туђег детета једна врста располагања имовином, јер усвојилац адопцијом дестинира себи наследника у лицу усињеника, који има право законског наслеђа имовине усвојиочеве, то усвојеник као дестинирани наследник има право наслеђа заоставштине усвојиочеве. — Према томе, кад усвојено дете има право отуђити наслеђену имовину усвојеникову, а адопција је једна врста располагања имовином на случај смрти, у толико шго уговором о усиновљењу усвојеник ступа у наследна права уевојитеља, а према § 137. гр. зак. усвојена деца изравната су са брачном, па и пронис § 410. гр. зак. као диспозитивне ирироде, под речи „деца" разуме како брачну тако и усвојену. У конкретиом случају питање је спорно у томе, да ли потомци пок. М-а, усвојиоца пок. Н-а, и^мају прече право наслеђа заоставштине пок. Н-а, од усвојеног сина пок. Н-а, тужиоца Р. Према напред изложеном, кад се под речи „депа" и потомство у § 410. гр. зак. разумеју и усвојена деца, и како је пок. Н, као усвојеник пок. М-а, по праву располагања наслеђеном имовином од свога поочима пок. М-а, адопцијом тужиоца Р-а овога дестинирао себи за наследника, то пошто пок. Н. није умро без деце, већ је за собом оставио безусловно усвојеног сина тужиоца Р-а, то по § 137. и 410. гр. зак. а према § 396. гр. зак. тужилац Р. пречи је у праву наслеђа пок. Н-а од тужених женских потомака поочима пок. Н-а, пок. М-а. Пресуда А. С. постала је извршном, јер је тужена страна одоцњено изјавила жалбу К. С. На тај начин, овај интересантан спорни случај, на жалост, није добио своје решење код највишега суда. д. с. п. Начелна одлука опште седнице Касационог Суда у Београду о разумевању § 97. у вези са § 94. тач. 3. и § 453. грађ. суд. пост. Гасподин Министар Правде, актом од 13. октобра о. г. Бр. 121820 доставио је Касационом Суду, да га је Окружни