Branič

Страна 630

„Б Р А Н И Ч-

Број 12

изложених случајева види се да тужиоци доказно срество нису поднели зато што су обезбеђење тражили код среског суда, и том ириликом и доказ о својој тражбини поднели, па су свакако смаграли да није потребно да то учине и приликом правдања обезбеђења код окружног суда, тужбом у смислу § 386. грађ. суд. пост. Услед установљења среских судова и надлежности ових да, без погледа на вредност предмета, решавају о обезбеђењима (§ 5. тач. 8. закона о установљењу срееких и окружних судова) биће чести случа.јеви да се обезбеђење правда код другог — Окружног суда и да тужиоци долазе у недоумицу да ли доказ поднесен при тражењу обезбеђења треба у тужби поново да поднесу, пошто је пракса судска стална у томе да се доказ не мора поднети и у тужби, ако је то при тражењу обезбеђења учињено, већ су са тужбом здружавани акти обезбеђења, ако је обезбеђење било тражено код истог суда а то је међутим по правилу био случај. Из наведених одлука Касационог суда види се да је у једном случају нађено, да је тужилац био дужан да у тужби поднесе доказ и како то није учинио, одбијен је од тражења у тужби а у другом, да је суд дужан да, на основу § 97. од. I. грађ. суд. пост. тужиоца позове наредбом да поднесе доказ о своме тражењу, на који се у тужби позива. То је у ствари и изазвало питање о доношењу начелне одлуке а не неједнако разумевање § 178. грађ. суд. пост. Прелазећи на саму ствар Касациони суд је даље нашао: У § 94. тач. 3. грађ. суд. пост. предвиђа се, да се у тужби има навести чиме се тражбина доказује и да се, ако је доказ исправан, овај мора приложити у препису овереном онако, како то закон наређује. Ако доказ у тужби неби био поднесен односно наведен онда би таква тужба била непотпуна и према § 97. грађ. суд. пост. претседник суда дужан је да се целисходним питањима или наредбом постара о томе да се тужба допуни. Из ових одредаба законских јасно се види, да је суд у случају када тужилац не поднесе односно не наведе доказ у тужби, дужан да тужиоца позове да то накнадно учини, па да суд по том даље по закону поступи, јер и неподношење доказа чини тужбу непотпуном. Такву тужбу, дакле, неможе суд одмах, зато што је без доказа, одбацити као неуредну а још мање може тужиоца одбити од тражења у тужби као неумесног и недоказаног како је ово суд учинио у наведеним случајевима, где је била тражена осуда по кратком поступку јер тиме, у овом последњем случају, суд улази у суђење о једној непотпуној тужби. Суд има у погледу доказа да поступи као што је речено и онда када је у питању суђење по кратком поступку, јер § 453. грађ. суд. пост. предвиђа да и тужба при кратком поступку мора бити устројена онако као што је прописано у § 94. ист. зак., одступајући од