Branič

Број 12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 595

п на овом терену натури своју вољу дому претставника. 'Гарифни закон из 1909 године предложен је сенату, али га је овај прошарао са 847 својих амандмана. До 1913 године конгрес је за свако ново опорезивање морао добити пристанак владе појединих држгва. Тада му је шеснаестим уставним амандманом дато право, да таксе и порезе одређује самостално, чак и противу воље појединих држава, чиме је бар формално на финансијском пољу ослабљен принцип федерације. Стварно то није увек случај, јер сенатори скоро увек предузму само оне мере, за које унапред добију пристанак државе коју заступају. Законодавна функција конгреса ограничена је тиме, што конгрес својим законима не може, сем једино у случају побуне или инвазије, суспендовати или повредити било коју од основних грађанских слобода : религије, штампе, речи, коалиције, збора и убеђења. Даље, конгрес није у стању доно^ити законе, који би ограничавали слободан увоз у Америку. Али конгрес је у праву забранити сва ограничења слободне трговине између држава Уније, била она проузрокована порезима или прохибицијама, ако се тим не иде на заштиту посебних закона те државе. (Извесне државе забраниле су биле алкохол пре 18 амандмана, те су биле у праву да увек спрече увоз из других држава). Упоредимо ли законодавне прерогативе конгреса Уније са онима британског парламента, видеђемо да овај последњи у доношењу закона не познаје никаквих ограничена. Конгрес Уније на против поред цитираних ограничења, увелико је ограничен V свом законодавном раду самим артиклом првим, секцијом осмом устава. Ту је прецизирано да конгрес може одлучивати о осамнаест питања, али конгрес није овлашћен да излази из постављених граница, које су границе непознате у Великој Британији. Те је границе у Унији устав поставио набра.јајући осамнаест прерогатива кокгреса, које су следеће: гаксе и порези, плаћање држ. дугова, држ. зајмови, трговински уговори, питања сгецишног поступка, ковање новца, одредбе против фалсификовања новца, установљење поштанског саобраћаја, помагање науке и вештина, организовање судова, крив. законодавствство, рат, репресалије, кредити за војску до 2 године, морнарица, војно законодавство, мобилизација за одбрану устава или држ. интегритета као и уређење војске. Државама је остављено да именују официре, примање држава у Унију и њихово прегруписање, питање престонице, законодавство ради спровођења ових уставних овлашћења датих конгресу. У овом набрајању, које ограничава делокруг конгреса наилазимо на још један американски спецификум, да генерација која је устав донела ограничава сувереност будућих генерација. Док законодавни рад к онгреса код обичних закона не