Branič
Страна 596
,Б Р . Н И Ч"
Број 12
крије особите карактеристике, улога конгреса код доношења буџета је врло карактеристична. Буџетски систем, познат у осталим земљама, не постоји у Америци. Тринаест управних грана, према приходима које по иницијативи дома преставника одреди конгрес, — самостално прорачунавају своје расходе. Њихови буџетски прорачуни пролазе кроз 9 комитета, да би се кристализовали тек у финансијском комитету. Пошто су приходи Уније знатно већи од расхода, то је и борба између ранијих грана о сразмерном уделу у финансијама много мања. За 1926—27 годину приходи су износили равно 635 милиона динара више од расхода, а у 1927-28 и 1928-29 овај суфицит је још већи. Ипак и поред таквог стања, у пракси се показује да тај буџетски морселизам далеко заостаје иза планског и сразмерног буџетирања, као и то, да се он ни у једној држави са буџетским дефицитом не би могао одржати. Али у Америци он се одржава, једно због знатног суфицита, а друго због самог устава, који не дајући да се дира у начело поделе власти, пресудну реч у прорачуну расхода управног апарата оставља управној, не законодавној власти. Као што је начело поделе власти узрок претседникових прерогатива и непарламентарне владе, тако је оно и узрок ограничености функција самог конгреса, које функције у другим демократским државама дубље задиру у домен управне власти, него што је то случај у Северо-Америчкој Унији. Ако је интернационална политика Уније у рукама претседниковим, о рату уз претседника одлучује конгрес, а у међународним уговорима претседнику као саветодавно тело служи само један део конгреса, а то је сенат. Конгрес као целина компетентан је да одлучује о примању нових држава У Унију. Видели смо из досадашњих излагања, да најважније прерогативе конгреса обављају заједнички оба дома. Али у америчком конгресу не срећемо се с појавом ривалитета између два дома, који у Великој Британији још и данас постоји, иако су током времена њихове функције опредељене. Видели смо да је у Унији сенат предоминантан а у Вел. Британији то је доњи дом. Узрок да је у Унији тако, а уједно и узрок непостојања сваког већег ривалитета у конгресу лежи у томе, што је сенат претставник посебних федералних држава и чувар федерације. Права држава у Унији уставом су одређена, те се она не дају мењати. На тај начин савремени сенат Уније не само што је остао исти, већ је у главном и морао остати исти онај, који је створен у Вашингтон-Франклиновим данима. Једина је промена та, што сенаторе не бирају од 1913 године владе, већ народи појединих држава. Тиме је принцип демократије освојио једну нову позицију,