Branič

Страна 88

,Б Р А Н И Ч"

Број 2

У нашем излагању говорићемо само о одговорности деце и млађих малолетника и санкцијама противу њиховог криминалитета, пошто они, као што је горе речено, сачињавају нарочиту врсту криваца. Што се тиче старијих малолетника, са њима се, у погледу одговорности за кривична дела која учине, поступа као и са пунолетним лицима, само што се увек много блаже казне од ових и не осуђују на губитак часних права, што је сасвим разумљиво, јер се она стичу са навршеном двадесет и једном годином живота, а они још нису у томе добу. Прву групу малолетника — децу, наш кривични законик сматра казнено неурачунљивим. Доба старости до четрнајест година јесте доба апсолутне кривичне неодговорности. Кривци, у том добу, не могу се ни гонити ни казнити када учине дело због којег кривични закон прописује казну. Они се, ако су добра деца, предају родитељима или старатељима или школској власти, да их они казне и да се о њима старају и над њима воде надзор. Али, ако су напуштени или морално покварени, предају се заводу за васпитање или подесној породици, где остају док се не поправе, а најдуже до навршене седамнајесте године живота. Ово принудно васпитање наређује старатељски суд (§ 26. кривичног законика). Из наведене одредбе § 26. кривичног законика, која говори о одговорности деце за дела због којих кривични закон прописује казну и која, у исто време, садржи и поступак по кривичним делима које деца учине, излази, да одлуку по њиховим кривичним делима доноси увек старатељски суд. Одлука може.гласити : 1) да се дете преда родитељима, старатељима или школској власти, да га они казне по њиховој слободној оцени; или 2) да се дете, ако је напуштено или морално покварено преда заводу за васпитање или подесној породици, где ће остати док не буде поправљено, али најдуже до навршене седамнајесте године живота. При оцени моралног стањ'а детета, које је извршило извесно кривично дело, сама природа ствари не допушта, да се напуштеност и морална поквареност претпоставе већ се, до закључка о томе, мора доћи само после свестраног и савесног испитивања личности детета и свих околности које су имале утицаја на извршење његовог кривичног дела. Тек ако старатељски суд оваквим испитивањем дође до закључка, да је дете напуштено! или морално покварено, може наредити предају заводу за васпитање или подесној породици. У сваком другом случају предаће дете родитељу, старатељу или шкодској- власти ради кажњавања. Функцију старатељског суда, у смислу § 26. кривичног законика, врше данас, до завођења посебног суда (§ 1. за-