Branič

Број 2

„Б Р А Н И Ч*

Страна 89

кона о уређењу редовних судова) старатељске судије редовних судова. Наш судски кривични поступак није предвидео шта ће се чинити у оним случајевима, када извршилац кривичног дела — дете изађе из доба детињства, пре него што буде донета одлука по његовом делу и постане млађи малолетник. Ову законску празнину попунио је, потпуно правилно, Касациони Суд у Београду, поводом једнога ранијег сукоба између судије за млађе малолетнике и старатељског судије на тај начин, што је такве случајеве расправио по аналогији става 4. § 348. кривичмог судског поступка, по коме се поступак противу млађег малолетника, ако је пре покренутог или довршеног поступка навршио седамнајест година живота, продужава пред редовним судом, који према њему, за дела која је учинио као млађи малолетник, примењује мере одређене за млађе малолетнике, изузевши васпитања. . Тако ће, дакле, и одлуку по кривичном делу, које је учинило дете, ако оно пре започетог или довршеног испитивања у смислу § 26. крив. зак. изађе из детињства и постане млађи малолетник, донети судија за млађе малолетнике и то онакву какву предвиђа горњи законски пропис. Док су деца кривично неодговорна, по претпоставци, да код њих постотји апсолутна неподобност за урачунљивост, дотле су млађи малолетници одговорни за кривична дела која учине, али само онда, кад се утврди да су, према својој умној развијености, могли схватити природу и значај своје радње, која се појављује као кривично дело и према томе схватању радити. Само схватање природе и значаја недозвољене радње није дакле довољно, већ се тражи и рад по таквом схватању. Ово због тога, што малолетна лица могу имати свести о недозвољености своје радње, али немати и довољно отпорне снаге да се од ње уздрже. За то се за њихову урачунљивост, која је услов за примену прописаних мера према њима, и тражи, поред схватања природе и значаја дела, још и рад по таквом схватању (свест и воља). Та подобност за урачунљивост код млађих малолетника, која је битни услов за њихову одговорност због кривичног дела које учине, мора, као фактичко питање, бити извиђена и утврђена у сваком поједином случају, према њиховом узрасту, умној развијености и држању према извршеном делу. Прописи кривичног законика, који се односе на одговорност млађих малолетника за кривична дела, ови су: 1.) Пропис § 27., по коме се немогу казнити млађи малолетници, ако нису могли схватити природу и значај свога дела и по томе схватању да раде. Са таквим се малолетницима поступа као и са децом. Они се предају родитељима или старатељима или лицима која се о њима старају (н. пр.