Branič

Страна 96

„Б Р А Н И Ч*

Број 2

оставиоца, отац заосталог унука, није стекао право на наслеђе јер је умро пре декујуса. Сада је питање: од куда се право унука на наслеђе може изводити из права његовог претка — оца, када овај ово право ннје ни имао. Ако би он своје право изводио из права свога претка, он га неби могао ни добити, јер његов предак — немајући ни сам право на спорно имање, није га могао ни на свога сина пренети. Можемо навести још један разлог: По протнвној тези унук наслеђује по праву свога оца — сина с1есши«-овог; праунук, опет, по праву свога оца — унука <Јесишб-овог. Очевидно је да има у овоме нелогичности: да у првом случају унук није могао доћи на наслеђе дедине заоставштине по своме сопственом праву, — није имао право да наследи деду непосредно. У другом, пак случају: праунук је, унуков син, наследио деду по праву свога оца, унука оставитељевог. Нелогично је становиште ове тезе да жив унук нема непосредно право на наслеђе а као мртав има и да га преноси на сина. 1^асап11пепе, такође, стоји на гледишту да се репрезентант не смагра за следбеника (ауап! саике) онога кога преставља; он не мора према њему бити ни достојан ни способан да га наследи, нити га мора наследити. Дакле, репрезентант није наследник шге аНепо већ шге ргорпо — непосредни наследник Слично 1^асам1шепе-у схватају репрезентацију КгеЈз! и 1Јпрег у аустријском праву. Др. Никола Крстић није јасан са својим гледиштем у овом питању. Он каже: „Кад у потраживању наследства заступају свога оца, сва скупа добијају само оно што би припало њиховом оцу да је у животу. Затим, говорећи о § 399 каже: „тај пропис не утиче на решење начелног питања мисли се на право престављања о коме говори § 399): п р ипада ли или не поменутоме... право на наслеђе? јер је то питање решено у § 396." Дакле, Др. Крстић мисли да је § 396 решио питање наслеђа а § 399 пигање репрезентације. Професор Др. Д. Аранђеловић је лепо обрадио и решио проблем репрезентације, третирајући га као једно техничко питање у деоби наслеђа. Да је и код права престављања наслеђивање шге ргорпо навео је разлог да је могућа репрезентација и онда када је у животу онај који се преставља. То је случај индигнитета сродника који би имао да наследи и кога замењују — престављају његови потомци у наслеђивању Теориски разлози професора Др. Аранђеловића поткрепљени су јасним законским одредбама: §§ 394—396 гр. Зак. опште су природе и једини су они значајни за разумевање природе интестатског наследног права. Ови су прописи у општим цртама дефинисали појам интестатског наследног права. § 396 уредио је наследно право и одредио ко долази први