Branič

.Б Р А Н И Ч"

Страна 9?

на наслеђе, а сви остали прописи, као специјални, само су у детаљима говорили о наслеђу и подели наследства између оних лица која су већ позвата на наслеђе. Такве је природе и § 399 који говори о праву престављања, јер су унучад и праунучад позвата на наслеђе још § 396, а овим су прописом само у детаљима регулисана њихова наследна права. Право престављања које се појављује у § 399 јесте право које долази после права на наслеђе истак* нуто у § 396. Прво се дакле појавило право на наслеђе па тек онда право престављања. Према томе: право престављања није ништа друго до право регулисања — уређивања већ једног стеченог права — права на наслеђе. Право преставвања не појављује се никада пре права на наслеђе, јер је без основа и смисла. Да би се појавило право престављања, потребно је да се појавило и утврдило право на наслеђе. Ако неко нема право на наслеђе, он нема права ни на репрезентацију. Свагда се има прво расправити има ли неко право на наслеђе, па гек онда питање његове репрезентације. Као што се видело, ми заснивамо своју тезу на разлици права на наслеђе од права престављања, прво је чисто правно питање а друго правно техничко, које има основа у римској установи ш аигреб.