Branič

СУДСКА ПРАКСА

1.) Сведоџбама свеЛока може се допунити ночетак писменог доказа само ако су сведоии били присутни закључењу посла. 2.) Допунском заклетвом и сведоџбама сведока може се допуњавати само формална страна почетка писмена доказа да буде потпун доказ, а не и садржина. (Одлука К. с. у Београду бр. 9936/1931). Извод из разлога пресуде прве инстанције Ад 1.) Али баш да је потпис на том писмену истинит и да су сви сведоци утврдили навод тужилачке стране, њихона сведоџба, по нахођењу суда, не би имала никакве важности. Јер, они нити су били позвани да сведоче (при правдању писмена), нити су сведочили да су били присутни закључењу уговора о коме је реч, те да би њихова сведоџба могла д опунити с ф о р м а л н е с т р а н е писмено као почетак писменог доказа. Ад 2.) Најзад, суд налази.да баш и-кад би било доказано да писмено од 15. октобра 1904 год. потиче од пок. К., оно не би имало правне вредности, нити би представљало какву обвезу пок. К., јер не садржи основ: не види се шта је пок. С. дао пок. К., да би му пок. К. био дужан уступити своје имање. С. противдавање за имање не може се, по нахођењу суда, састојати у кирији тога имања, јер је та кирија од имања својина пок. К. а не пок. С. Студа баш да је тужилачка страна успела да поднесе уз то писмено као почетак писменог доказа какве допунске доказе, она би тим доказима, по нахођењу суда, могла допуњавати само ф о рмалне недостатке писмена од 15. окгобра 1904. г. као почетка писменог доказа, т. ј. да се по § 192. Грађ. суд. пост. сматра да је руком пок. К. писано и потпиеано>, а л и д опунски докази не би могли допуњавати материјално правне недостатке у садржини самог почетка писменог доказа, као шго је основ обвезе. Доказивање, против и изван садржине исправе без обзира на новчану вредност уговора, која је у њој констатована, није допуштено по § 242. Грађ. суд. пост. ни код потпуно пуноеажне исправе која је од стране издавача писана и потписана па, према томе, не може бити допуштено ни код почетка писменог доказа. Допунити се може само формална страна исправе и ништа више. Пресуду првостепену одобрио је А. с. својом пресудом без икаквог преиначења, а ову К. с, Д. с. п.