Branič

Страна 240

,Б Р А Н И Ч"

Број 5

вршних органа са делегираном судском влашћу, и самог суда. Износећи затим законске прописе који би били за, и против, права дужниковог, да он одреди шта да му се у попис узме по забрани, писац најзад аналишући оне зак. одредбе које би биле противу тога права дужниковог закључује, да дужник приликом пописа по забрани нема право избора ствари којима би повериоца обезбедио, па слетствено томе, да извршна власт греши кад у конкретним случајевима у томесмислу, од дужника приликом пописа узима реч, и пописујепрвенствено оне ствари, које он назначи. Према излагањима пишчевим то право избора дужнику није остављено ни по аналогији прописа става I § 466 Г. с. п., ни по § 380 Г. с. п. као прописима формалног закона, а нити по одредбама § 844 Грађ. зак. као нормативног — материјалног — закона,. јер да се прописи § 466 Грађ. суд пост. односе само на извршење пресуда судских; § 380 Грађ. суд. пост. одређује само минимум и максимум покретности која се по забрани пописује т. ј. да се аналогија прописа § 471 Грађ. суд. пост. има применити и на попис по забранама, пошто је то изрично напоменуто; за пропис § 844 Грађ. зак. каже писац, да се налазе у оном поглављу Грађ. законика, које говори о јемству и вољној залози, па да се ти прописи не могу применити и на забране које прибављају судске залоге, и најзад да је право избора ствари, којима жели да се обезбеда учини, остављена повериоцу а не дужнику по § 378 Грађ. суд. пост. који императивно налаже повериоцу, да је у тужби суду тражећи прибелешку или забрану, дужан означити. имање и право, којим хоће да се обезбеди, као и где се оно и код кога налази, јер да без тога суд неће захтевање уважити. — II Грађански судски поступак као формални закон, као што је већ познато — црпе своју снагу из одредаба Грађанског законика као материјалног закона, и по томе поступак не може дати никоме неко шире и веће право, него му је то Грађанским законом одређено. Зато су и одредбе §§ 843, 844 и 845 Грађ. зак. апсолутно мериторне за поступање приликом стварања залоге судске пописом; оне нису факултативне, већ обавезне, јер се налазе у другом делу првог поглавља, части треће Грађанског законика, у општим опредељењима за права лична и стварна, где се говори о начину којим се утврђују права и обвезателства, за разлику од прописа у поглављу седмом истог законика — §§ 304—330 Грађ. зак., који говоре о залози, и који дају само појам и дефиницију залоге, и карактерне особине њене. Сем тога Грађански судски поступак у ужем смислу као што је то из теорије познато, — и као што се то из ње-