Branič

Број 5

,Б Р Л Н И Ч"

Страиа 241

га види, дели се на два дела: на суђење и извршење. У првом делу, суђењу, тежи се, да се извиди и сазна, којој парничној страни припада спорно право, а у другом, извршењу, да се судској одлуци принудним путем прибави важност, ако већ осуђена странка није, драговољним извршењем одлуке у питању, учинила такву меру непотребном. Први део, суђење, прописује поступак из процесуалног права од главе I—XVII закључно, а други, извршење, од XVIII—XIX Грађ. суд. поступка. Отуда, у једном грађанском спору имамо две фазе, односно две процедуре, прву, којој је задатак, да извиди на чијој је страни право, и другу, у којој се тежи за тим, да се праву, у првој процедури досуђеном, прибави важност. Поступак за прибављање залоге по забрани и прибелешци, као и попис по забрани, налази се у првом делу поступка, у делу суђења, док се поступак око продаје пописаних ствари по забрани, кад се иста оправда и решење огласи за кзвршно, налази у другом делу, као општем правилу за извршење — продаје судских залога. Исто тако и поглавље XVII Грађ. суд. пост. — §§ 449—460 налази се у првом делу Грађ. суд. поступка — суђењу по писменим исправама. По смислу прописа § 454 Грађ. суд. пост. који се налази у овом поглављу, суд ће како донесе одлуку по прописима у овом поглављу — кратком поступку — ,,одмах а најдаље за три дана писати полицијској власти, да тражење наплати са трошковима" и полицијска би власт дужна била да оваква решења изврши, и ако на њима није стављена клаузула извршности, а на туженоме је терет доказивања, да је он тражио задржање оваквог решења од извршење према § 455 Грађ. суд. пост. Па како за извршење оваквих решења — § 455 Грађ. суд. пост. није прописат поступак у толико, да ли ће се дужник позвати да он одреди шта даје у попис, то би значило —• по схватању пишчевом да дужнику није остављено право избора ствари за попис, као што је то учињено одредбама § 466 Грађ. суд. пост. који се налази у глави XVIII законика о поступку судском у грађанским парницама, која садржи градиво о извршењу пресуде, а ово је само парафраза постављеног правила од стране писца у односу на попис по забранама. Међутим ми мислимо, да будући је поступак за извршење дошао у другој, односно последњој и завршној фази поступка, то он има да важи као опште правило за попис дужникове имовине, и по забранама, и по решењима, и по пресудама, у колико се односи на право избора дужниковог, на ствари које у попис даје за измирење дуга. После тога имамо да напоменемо, да се пропис формалног закона — § 378 Г. с. п. по коме је повериоц дужан да означи имање — покретно или непокретно — којим жели