Branič

Страна 268

,Б Р А Н И Ч"

Број 5

стране тужених утврђено, да је између тестатора, пок. Стојана и тужиоца Мијаила, као његовог посинка извршена деоба тако, да је тужилац Мијаило у своме делу измирен. Касациони суд примедбама свога Ш оделења од 13-У1-30 год. Бр. 7742 поништио је ову пресуду са следећих разлога: „Кад је Апелациони суд у разлозима своје пресуде нашао: да је деоба између тужиоца Мијаила и почившег му поочима Стојана извршена још З-Х-1903 г. и кад се из уговора о деоби види да уговорачи — тужилац Мијаило и почивши Стојан — немају више шта један од другог потраживати а из тужбе се види, да тужилац тражи поништај тестамента поч. Стојана, који је писан 10-1У-1924 год. зато, што је овим завештана заоставштина почившег Стојана овде туженом Марјану и Бошку на штету његову — тужиочеву, коме, као усињенику, припада по §§ 137 и 138 грађ. зак. од те заоставштине део, који би припао и рођеном сину, онда је Апелациони суд требао да да разлоге о томе: да ли тужилац Мијаило, као посинак поч. Стојана, има права на наслеђе из онога дела заоставштине поч. Стојана, што је за живота био задржао за себе после деобе са њим и у колико, с обзиром на вредност имања, осталог после смрти поч. Стојана, као и да ли није горњим тестаментом окрњен његов закони део, на који тужилац полаже право, као усињеник свога поочима по уговору о усиновљењу — § 397 грађ. зак. Тек по оцени овога наследства у смислу § 394 грађ. зак. извело би се на чисто и питање да ли има места редуцирању поменутог тестамента или не' . Усвојивши ове примедбе Београдски Апелациони суд је нашао: да се, без обзира на раније постојеће правне односе између тужиоца и пок. Стојана, из деобног писмена не види, да се је тужилац Мијаило том приликом одрекао права наслеђа према пок. Стојану у погледу оног дела заједничког имања, које је по гласу деобе овоме припало. Према томе, кад се по §§ 137 и 138 грађ. зак. усињеник равна рођеном сину и као такав има и право наслеђа очевог у смислу § 394 и 397 грађ. зак. онда је на тај начин несумњиво утврђено постојање права тужиоца Мијаила на закони део наслеђа у погледу имовине, која је по деоби припала пок. Стојану, односно коју је овај доцније стекао. Са ових разлога пресудио је да се спорни тестаменат пок. Стојана редуцира за једну половину у корист тужиоца Мијаила, као усињеника и законског наследника пок. Стојана. Касациони суд примедбама Ш оделења од 16-1Х-1931 год. Бр. 8571 поништио је ову пресуду Апелационог суда са разлога : Кад се из примедаба овога суда од 13-У1-1930 Бр. 7742 види, да је пресудом тога суда од 14-Х1-1929 год. Бр. 27525 утврђено, да су се пок. Стојан и тужилац Мијаило још за